Женски свет

Бр. 8.

чеда, а поготово кад се и то помисли, даје дух у ком оно дише, скроз и екроз заражен туђим парфимима. „Љубави, љубави више напрама Српству, Славији, а нарочито Југославији и све се може поправити. Омладино мила! гини и мри за велике идеје и наше идејале, јер свакако мрети морали, па, кад знадеш, да је то судбина свију

нае, зар није лешше и трагички завршити него

ли своју Филозофију кукавички запечатити. Сваки нека према својој снази принаша жртву своју на олтар српске Просвете, сваки нека по своме могућетву пали кандило мајци Славији и нек даје пољуб сестри Југославији.

Да би добили ма и најблеђу слику колико братац а колико сеја може својим прегалаштвом да дотера, добро ће бити да коју рекнем о сполним разликама у душевном погледу, и то како се оне зрцале додуше још младој, али научној дисцишлини — Експерименталној Пеихологији.

Некоји ће можда помислити : каква је то животиња 2 Зар се и „душа“ може у експерименталне менгеле ухватитиг 'Таке а сличне примедбе могу бити само „духовите“, али никадаи научне. А најпосле још стари су с правом рекли: ХИ адпитам! Све што је човек замислио то ће моћи и остварити, и за то се не треба ничем чудити. Треба само помислити, да су на прилику и помрачења некада сматрана као ванприродне појаве, данас је предсказивање помрачења, само посао рачуна. Дакле: Ради, бори се % уздај, па ћеш и сам у себи осетити, да „немогуће“ треба избрисати из нашег евакидашњег речника | Сексуалне разлике могу бити двојаке природе: телесне и душевне. Ја ћу само ове друге Фиксирати, јер би ме иначе то далеко одведо, а међуосталим ја сам те обе стране мало више расветлио у једном свом раду : „Сексуалне разлике у светлости Нове Антропологије и Експерименталне Психологије“, раду, који ће се скорим публиковати у једном нашем недагошкопросветном журналу.

Унапред морам рећи, да је и материјал Сексуалне Пеихологије огроман, и молим, да ми се не замери, ако будем по каткад и сувише кратког и лаконског приказивања. .

Надам се, да ми се не ће у смртни грех уписати ако будем писао без икаквих деспозиција, без икаквих хрија и измотација Формалних. Писаћу како ме срце вуче, а ако се мало и удаљим од теме не замерите ми, јер шта нам вреди сво нискарање, кад нам оно не дражи наше на-

ЖЕНСКИ СВЕТ.

166 цијоналне живце, кад се цела ствар окреће као чигра сама око себе, без да и мало реагира на наш организам. Електрицетета и духа тражи данашњи нервозни век и раја многобројна.

У погледу на сексуалне разлике стекли су заслуге нарочито Американци, Французи, Немци и од Олавена само један Рус. Ми у овоме погледу немамо удела; наши Филозофи, педагози 'и књижевници еретни су ако могу што и превести, ал што самостално испитати, оценити и ство. рити, од тог се „људи“ плаше. Али васколика, зграда Филозофије и Науке тако је релативне природе да се не може помислити. Погледајте ју мало изближе и цела вам се она лепота и апеолутност губи, као оно Фата моргана. Тешко оном ко само екрштених руку седи па се чудимн диви докторима наука и уметности, академијама и ђенијалним духовима. Ах, ограничена и проклета Филистеријо !

Ал на ствар! Де да видимо шта су Американци пронашли. Пре неке године испитивао је 4. И. Донељ у Њујорку и Уашингтону неколике хиљаде деце, и „беле“ и „црне“ коже. Тим својим експериментима дошао је он до многих резултата, од којих нас за сада само некоја интересирају. Ево, до каквих је сексуалних диференција дошао истрајни Донељл: |

1. Дечаци „беле“ расе (коже) имају већи какацитет лубање, него девојчице, а дечаци „црне“ коже имају мањи капацитет него девојчице.

2. У доба пубертета (сполне зрелости), девојчице су апсолутно теже него дечаци.

8. У свакој неријоди живота девојчице „црне“ расе имају већи волумен (обим) тела него девојчице „беле“ коже.

4. Перијода јачег развића девојчица у доби пубертета дуже траје (скоро за читаву годину дана) у девојчица радничког сталежа, него лиу девојчица из других слојева друштвених.

5. Дечаци имају развијеније осећање за темпаратуру него ли девојчице.

6. Девојчице опет имају јаче развијенији просторни осећај пего ли дечаци.

Т. У доби школовања девојчице много више напредују него ли дечаци, иу погледу на средњи успех, девојчице показују знатнији проценат, него ли дечаци, што се даде валда протумачити са еволуцијонистичког гледишта (примећујем ја.)

8. Дечаци чине више граматичких погрешака него ли девојчице.

Што се тиче других Американаца, као на, прилику Хола, Тресиа, Тајлора, Луфа и т. д. не