Женски свет

116.

модерни свет, и тешко оном, ко би се и нашалити смео, да у њу дирне — одмах би га анатемисали као човека без икаквих идејала, као обично створење баналног мишљења и т,д. ит. д. Идеја сексуалне „еманципације“ страшно на

површину избија у новије време. Већ одавно постоје специјални домови за мушки и женски свет, а у Северној Америци већ се дотле дотерало, да се сања чак ио „рају без Адама“, Слобода, право, равноправност — то је гесло данашњег красног спола, гесло, које електричном брзином јури у све пределе земаљске, где год срце мало јаче бије. Лепо вели Француски песник Га Колтајпе :

„Сви смо људи у животу таки,

Ниј' нам право оно што имамо,

У небеса молбе шаље сваки,

Без престанка нових жеља знамо,

Да Јупитер сваком даде праву

И сам евоју разбио би главу“.

" Остављам читаву ону борбу у еманципацији женског спола, прво, што је то питање врло деликатне природе, питање, које кад би се из ближе промотрило и анатомским ножићем испитало, добило би сасвим друкчију слику него што нам то даје нервозни и размажени модерни живот, а друго, што мислим, да не би имало смисла то питање на широко и на дугачко расправљати у нашем српском (— ако га смемо српским назвати —) женском свету. Од како је наша Српкиња ступила у коло културног живота, сваким ее даном опажа, да се идсејал српске мајке Јевросиме све више и више кињи и у копрену заборава баца. Кад би човек имао времена, па да у великом Формату Фотографише српски живот у последњим деценијама, мислим, да би се и сами себе плашили. Од неизмерне вредности потребно је данашњем српском друштву један дух Шенкијевића, дух, који би Србу гласно и искрено довикнуо : Опо уафз, дошле 2

Кад погледам са ових алпских висова у свој род, језа ме просто хваћа. Куд ће веће бруке наше, него кад туђим мислима мислимо, кад се туђим идејалима заносимо и кад нам све инпонира штоје туђе, страно, несрпско. Шта више ! Ми смо тако загрдили у својим погледима, да брата свога и сеју своју запоставимо и као ћорави хрлимо тамо, где се српеко коло не вије, где се српске гусле не чују и где се српска

"песма не поји. Глупе, утопистичке струје о социјализму, еманципацији и у просветно-педагошком погледу дегенеришу Српство и матери-

КЕНСКИ СВЕТ Бр. 8.

Јално и духовно. Српске Задруге сарањене су, патријархалном животу ни трага нема, Народне Умотворине буђаве у приватним и јавним књижницама. Народна се Уметност може само у музејима за паре гледати, поред толиких школа народ ни писменост није добио, а некмоли да се упутио у рацијоналну Економију и истинито Православље, они стари српски типови и карактери не егзистирају више у животу (већ можда само у приповеткама) — у сваком погледу туђи задах, туђа рука и туђи миг. Нећу да кажем да се треба оградити кинеским зидом, ал' кад год се што ново увађа, треба смотрен бити, јер културни каламци морају таке природе бити, да нашу, рецимо, нацијоналну дивљаку не сатару. И реците ми по души, каква ми је то нација, која само по имену, Форми постоји 2 Какво ми је то Српско, кад се не одушевљава и не чита ) своје Народне Умотворине, умотворине, којима е6 тако заносио чувени Хердер, ђенијални Гете и многи, многи другир Какво ми је то Српетво, кад се не држи својих дивних обичаја, своје Вере Православне2 ИМеторија света даје нам много, много примера, да су таке нације просто морале пропасти и изумрети, и једино их историјски надгробни споменик одаје, да су и они некад на свету били. Па кад већ знадемо, да је читав овај живот само пука борба зашто да се дадемо тако залудити и под Фирмом умишљених идеја и идејала, другом ћуприја бити 2! И зашто да и ми не би једном могли играти велику улогу на позорници овог света 2 Та, под окриљем Мајке Славије и испод руке са још млађаном и лепом Југославијом могли би смо јаче показати своје. некдашње српско-славенеке инштинкте, нагоне, који једино могу јуначки на мејдан изаћи и Германцима и Романцима и осталим „нашим“ подражавачима. Сејо српска! Мајко Славије! брале Југославенски! скидај туђе ђозлуке и колико игда можеш запевај Богу Своме, јер то је вајкадашња, садашња а и будућа песма света,

Као ће ми бити, ако сам кога мало прогњавио овим својим опширним уводом. Та да имам времена, као што га немам, и дању и ноћу би нарицао као оно пророк Јеремија, само да би могао кога из сна покренути и показати му, додуше, далеку српску жижу, али жижу, која би нам дивну перепектову дала. Једини медиј наше лешше будућности без сумње је добро однегована и васпитана Омладина Ал у каквом су духу данашњи наши просветни заводи, сум: њам, да се ишта може оченивати од српског