Женски свет

182.

ЖЕНСКИ СВЕТ. _

Бр.

ПРОЉЕТЊИ ЗВУЦИ.

— Драгољуб, Книн. —

31. Ако икад по морској пучини Спазиш људе жњети,“ Ил у зраку, у плавој висини Храм камени, свети, Знај, да се је пламен угасио За навјек у груди, Кот твог ока црног поглед мио Разгори, пробуди....

Угледаш ли икад, усред дана, Да звијезде горе,

Иг у ноћи од ејаја сунчана

Да забласта море,

Знај, за навјек љубав је минула Силна, жарка, страсна

И из срца младог изчезнула Слика твоја красна....

У пламене, љетне дуге дане Духнел' изненада,

__+ •

Студен вихор и енјег ако пане,

7" "

Т'о кад зима влада,

Знај, за тобом за анђелом својим, Већ не чезну груди,

Знај, да више за пољупцем твојим Душа ми не жуди!...

38.

Облаче, кад се изнад горе свијеш, Колко би мого капи да излијеш 2 „Безброј“. Толико желим пута рука Да ми се свије око њеног струка....

Откад је свјета, колико је птица Клицало горе, 6 лисних гранчица 2

„Ко би број знао“. Пјесама би хтио Толико и њој би све их посветио ....

Колико, рјеко, крену ти валова 2

„Сила тисућа“. Толико вјекова

На свјету дивном кад би ја живио, Џит' е усна њених само би желио!....

_. о 9 од > ес е 4о 5. 247

» ЛИСТАК. <

Васе лик ак > =“ по тик отима

СОВБИМЏИЈА.

Турска

прича.

Превод Раде Крајиновића. (Наставак).

Она је говорила са таким узбуђењем, да се Ферхад за њу етидио иније се усудио, да је погледа. Мали господин богињавог лица, покушавао је,да.

"је умири, а Шевкет је то исто чинио, благим и пријатељским говором. Ово је чињено на језику, кога Ферхад истина није разумевао; али он је могао слутити, да су се обојица трудила, да раздражену, умире. Ова је пак на то одговорила, глас_ним ружним смехом и скочила је са свога седишта тако горопадно, да је сто, за којим је седила оборила са свим посуђем и чашама, које су на њему биле, тако да је све отишло у паран парчад. Онда је умакла кроз врата, праћена од својих изненађених пратилаца Ферхад потом оста сам. Он је знао, да је био повод ове немиле сцене; али он се није могао кајати, што није странкињи одговорио на њезина питања, која је у присуству двају младих људи на њега упутила. Од једном он чу тутањ кола, која одоше

испред конака и један часак затим, уђе Шевкет бег, погнутом главом, полако у валу. Он приђе Ферхаду и рече са великим сажалењем :

„Као ми је еендија, што је прва посета, с којом сте ме хтели обрадовати, имала таки ток. Молим нас, да се не срдите за то на мене,“

„Како, да се срдим на вас бежер Одговори Ферхад брзо и пријатељски ; ви сте ме примили часно и ја вам имам само да захвалим“. Онзастаде један часак, па продужи даље:

Надам се да ћу код вас наићи на разумевање, за моје држање, које сам показао наспрам“ госпође, и с којим сам нехотично изазвао њезину љутину; у противном био бих дужан, да вам дам објашњење, на које сам вазда спреман. Ја бих дубоко сажаљевао, ако би у вашем срцу оставио успомену човека, који је спокојство једног дома, у који је био свесрдно примљен лакомислено нарушио“.