Женски свет

188.

Верени и венчани. Гђица Јулијана Станојевић-Бекваллц, свршена учитељица, из Ст. Футога, верила се «е г. Владиславом Алексићем, свршеним богословом из Бач. Петрова-села.

Г-ђица -Зорка урђева, свршена приправ-

ница из Панчева, верила се се г. Ристом О. Џеимном, канцелистом из Бањалуке, а венчаће се 25 јула о. г. у Панчево.

Г-ђица Десакка енић, из Бањалуке, верила се е г. Драгутином Гавричзем, ц. м кр. поручником из Будимпеште.

Господин Стеван ГКакула, професор мостарске вел. гимназије, венчао се 4. (17.) јула 0. г. 6 г-ђицом Даринком Дракулићевом, из Гор. Карловца. Господин Никола уричић, срески писар из "Београда, венчао се с т-ђицом Даром Димипгријевићевом из Београда 1. (14.) јула 0. г.

Г-ђица Јелена Петровић, врла ћерка Ђорђа и Софије Петровићка, начелнице иришке Доброфворне Задруге Српкиња, венчала се 19. јула (1. августа) 0. г. ег. Миланом Иветчевиђем, проФесором загребачким.

Нека је свима срећно и благословено !

Госпођица Зора Прица, ћерка пок. глинског проте, Данила Прице, а наша сарадница, довршила је у Цириху,у Швајцарској, своје студије. Положила је 27. јула 0. г. по н. к. на циришком свеучилишту строге испите, из модерне Филологије, са врло добрим успехом. Тај испит називају у Швајцарској „Ррот Ехатеп“, што је код нас професорски испит. Гђица Зора може сада примити катедру на гимназији или којој вишој женској школи из модерне Филологије (немачког, Француског и енглеског језика). Честитамо нашој младој проФесорци !

Предавање о Америци. Г. Милан Обрадовић, књижевник и новинар из Америке, доћи ће скорим у Европу по своју невесту. Том приликом рад је да држи предавање у Загребу и Београду о Америци и о Олавенима у њој. За ту цел ће понети отуда слика знаменитих људи и предела, новине, биљно лишће и ископнине, које су амерички продукти и поклониће их по том књижницама и музејима.

Право гласања зе женске. Бечко управно судиште решило је, да даде свима учитељицама право гласања и бирања за општинско заступство у целој Доњој Аустрији.

Како да се лечимо од раскоши није било _ овде један пута говора, како је народ наш

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 8

много раскошан особито по неким крајевима. У

томе предњачи Банат и Бачка.

Где други кола ломи, само ће луда онуда терати. И свет наш са других крајева кад види како се по неким крајевима пропада са луде памети, неће ваљада поћи оним трагом.

Говорили смо већ и раније о томе па ево и овом приликом да кажемо, шта је раскош 2

Сваки је непаметан трошак раскош.

Где год се може јефтиније изаћи на крај, па човек више троши, онда он расипа, тера, раскош. |

Има људи, који се пред светом размећу трошењем. Купује што је скупо ма и горе било. ЈеФтино му се не свиди само због мале цене. Тражиће и од тице млеко, само да се може рећи за њега, да троши сем света. И ето такав човек раскошан је ма како богат био. Такав профућка и највећи спахилук да наследи, А да како друкчије него тако су сатарила деца ваљаних родитеља толико имања. |

Од тога још је гори раскош, кад гладан човек не "купује хлеба, него накит; кад продаје земљу да се одене. На така расипања и раскоши особито наводе млађи најстарије своје. У неким крајевима народа нашег ко данас има удавачуу кући, тај има злотвора да већег не може бити. У место да је то радна снага која подиже кућу, удаваче упропашћују је.

Томе је злу врло лако стати на пут, Не лицка се и не кити се удавача да вечито девује, већ да се уда. Каква ће бити она женаи домаћица, мати и кући привредница, најбоље се види по њој као девојци. Која девојком не штеди оца свога ни матер своју, него раскоши и разметањем подрива темељ кући, у којој је, та неће штедити ни оне куће, у коју се доведе. Зато ко жени сина не треба ни да гледа ону, која има што више и што већих дуката, него ону, која то ни нема; не треба да бира, која носи што тежу свилу, него која евиле ни не гледа. ·

На члановима земљорадничкиг задруга је и у томе да поведу први коло.(Ово што се говори овде за земљорадничке задруге, то би Добротворне Задруге Српкиња могле чинити на другој страни код отменог света, да и оне поведу у том правцу децу из наших виших сталежа.) Девојке и младе по кућама чланова земљорадничких задруга треба да се одликује од осталих вредноћом и штедњом и скрмоношћу