Женски свет

Ре 8.

у одевању. Кад кроз село прође без дуката, и свиле, без одела господскога кроја, него како њој приличи, нека евет прстом пружа за њом и нека говори: „Ето та“је из куће где је старешина члан земљорадничке задруге“. Свако мора после додати: „Видиш да је то паметније.“ А да је и боље, видеће се по дугу. Што у кући мање трошка, мање је и дуга.

Чланови земљорадничких задруго треба да се подиче мудрошћу евојом и паметним животом својим, ма им се свет у почетку и ругао А зар се свет није и Христу ругао 2 А зар нашег спаса ради није Христос на крсту разапет2 Најпосле гори увек је пакостио бољему, те на то не треба ни гледати.

Нису земљорадничке задруге само зато, да узајмно помажу људи један другога у узимању зајма, него још и више зато, да поведу коло паметнијем животу.

Нов српски лист. Прваци народни у Босни и Херцеговини: Глишо Јефтановић, Војислав Шола, Лазо Јовановић и Коста Кујунџић покренули су мисао, да се оснује на деонице Српска Штампарија у Сарајеву. Та је мисао нашла одзива у народу и састављена су правила, која су од скупштине примљена. Та штампарија намерава покренути од септембра месеца 0.т. нов лист под именом: „Српска Ријеч“, а уређиваће га: др. Емил Гаврила, адвокат и бивши уредник „Заставе“ у Нов. Саду. Сретно !

Престао је излазити у Сомбору недељни лист: „Све за род“, којег је почео издавати и уређивати проф. Јов. Поповић.

ЧИТУЉА. % Милош Завишић. Наша заслужна и угледна чланица, бивша одборкиња, млогогодишња, прегледачица рачунска, сарадница на листу, гђа Марина Завишшћка и супруг јој Александар Завишић, умировљени кр. судац из Новог Сада, изгубише у раној младости и другог свог доброг сина Милоша, чиновника кр. уг. државног сви: ларства у Сексарду, тумача толнанске жупаније и кр. судбеног стола у Сексарду, 27. јуна (10. јула) о. г. у 30. години живота. Колико нам је жао овог младог живота, толико више жалимо несрећну судбу ових добрих родитеља, што изгубише у размаку од две године своја два велика сина. Нека их преблаги Бог утеши, а покојнику даде рајско насеље!

+ Милева Илијћ рођ. Живковић, из ст, Пазуве, мати нашег сарадника г. Николе Илијћа, књиго-

__ ЖЕНСКИ_СВЕТ.

189

вође митровачке штедионице, иначе ваљана Српкиња, примерна мати и домаћица, упокојила се 95. јуна о. г. у 43. години живота. Нека прими родбина и наше саучешће, а покојници нека је лака црна земља !

+ Софија Радовићева мила, ћерка нашег пријатеља, Шандора Радовића, трговца, вел.-кикиндског, упокојила се 9. (22.) јула о. г. у раној младости својој, у 21. години свог живота и ожалостила не само своје родитеље, брата и сестру, него и целу интелигенцију вел. кикиндску, којима је била мила и угодна и свагда спремна, да својом лепом свирком припомогне једној или другој хуманој установи. Лака јој црна. земља !

+ Даница Поповић рођ. Трифунац. Добротворна Задруга Српкиња у Вел. Кикинди изгубила је 18. (8.) јула о. г. своју вредну чланицу и одборкињу, гђу Даницу Гоповићку, коју оплакује многа родбина и јединица ћерка Јулка Рус. Мир пепелу њеном !

+ Др. Владимир Тројановић. У Шибенику у Далмацији, упокојио се 3. (16.) јула о. г. одушевљени српски родољуб и посланик на далматинском сабору у 48 г. живота. Губитак овог одличног Србина осетиће цело Српетво у Далмацији, Нека је покој његовој племенитој души!

4 Јован Михајловић. Ст. бечејска српска нар. школа изгубила је свога одличног и савееног учитеља, ст.-бечејски срески учит, збор свога првака, митрополитско утитељство свога угледног члана, који је у млогим стручним и школским питањима, давао одлучан глас;у општини и епархији бете меродаван саветника на дому беше примеран супруг и отац. Упокојио се 28. јула о. г. у својој 50. години живота. Вечан му спомен!

+ Зорка Кронићева. Са, светог молског божјет храма тужно звона одјекују и јављају за прерану смрт миле ми садругарице, Зорке Кронићеве, салашке учитељице, која одлети у цвету младости своје, у 21. год. живота, а у “. год. свога неуморног учитељичког позива у вечан живот. Тужан звук наших звона дирнуо је свакога, који је милу и драгу покојницу познавао, а како да неће дирнути оне, који су с њоме тако у близини скоро нераздвојно живели, као ја.

Са смрћу Зоркином изгубила је нар. школа вредну раденицу, која је свим срцем и душом до издисаја најсавесније вршила своју свету дужност. „Још се нисам одужила роду“ ово су биле речи покојне Зорке, када би је ко запитао да ли жели дуго учитељевати. Али неумитна смрт не даде јој, да се и више одужи, већ 25.