Женски свет

190.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 8.

јуна отрже је из школе, те миле радионице њене! Покојница је испустила своју племениту душу у Сомбору у наручју свога старог оца.

Драга и мила покојнице! Ти си се на самртним евојим часовима опраштала од мене, па ево се и ја од тебеопраштам срцем пун им јада, јер ти си ми свагда била предмет мио и драгу животу — сети ме се и у санку вечноме! Лака, ти црна земља Вечна успомена! Бог ти дао рајска насеља !

Даринка Јанковић, рођ. Берић

+ Јован Докић. 27. јуна о. г. у 11 часова пре подне упокојио се напрасно Јован Докић, управитељ прве београдске гимназије, бивши управитељ Више Женске Школе и краљевског Позоришта у Београду. Покојник има лепих за: слуга за народну просвету у Србији, а како беше

благе и питоме нарави, био је мио друг и пријатељ и увек савестан и добар учитељ. Лака му црна земља !

Т Ирина Недељковић, рођ. Кирјак честита, Српкиња и супруга одличног грађанина сегединског, Милана Недељковића, упокојила се 16.(29.) Јула о. г. у својој 42. години живота. Бог да јој душу прости !

% Антон Чехов. Наш братски руски парод изгубио је 2 јула о. г. у најбољој мушкој снази, у 44. години живота свога, једног од првих својих књижевника, једног од најотличнијих писаца нашега доба : Аншона Павловића- Четова. Његове повеле, драме и други списи превађани су на све европске језике. И наш је лист доносио нека, његова дела у преводу. Он није био само руски, он је књижевник светског гласа. Слава му!

ЗМАЈ НЕСНИВУ.

„Нестаде га“! Злокобница криче, | Гором неста веселога клика —

Ехо јекне, дубрава нариче: Нигда ! Нигда! Змају заменика!.. | Тужном вешћу дуго нас занеми — | Смрт нам твоја тешки удар спреми, 1

Велинане! хитај другом свету Где Вишњега Правда само влада, Крушевац, 1904. г.

Анђелчићи Сричићи у лету

Из градине твога рукосада

Ено беру, невена, босиља,

Тискајућ' се у сретање Змају Предњачи им твоја мала Смиља... Хај!.. Ето их... у твом загрљају!.

Нигде среће! Нигде тако врле 0, песниче! О, како те грле!....

Ар. В. М.

љ__-)

80 БЕЛЕШКЕ. 56

О Ено ово 6 ЖЕ

| ПРОСВЕТА.

Угарска општа земаљска женска просветна задруга у Будимпешти отвара почетком идуће школске 1904—5. г. скоју осморазредну вишу женску школу. Отпочеће са 1. и У. разредом па ће тако сваке године продужити са једним разредом нижег и једним вишег оделења. Првих шест разреда имаће наставну основу државне више девојачке школе, а најстарија два разреда (УП—УШ.) имаће обзира на више образовање отменијих кћери, где ће се поглавито неговати живи страни језици, литература, историја, сликарство, крој одела и кување. За кување ће бити засебан одељак Ученице ће се према наклоности и способности одавати из два старија разреда једном ил другом позиву, зашто

која има вољу. Ово неће бити спрема за какав позив, који ће одузимати хлеб мушкој страни, него само више образовање, како се у данашње доба захтева од једне отмене и обра-

зоване даме. па

ЗА ДОМАЋИЦЕ.

Вране се тамане најбоље на овај начин. Кад се млади стану лећи треба много у место пуцати, пуцњавом терати старе са“ гњезда. Онда млади угину услед недостатка топлине. Од овега доста нечовечног поступка много је простији начин овај: Обесе се на она дрвета, где се вране гњезде, снопићи сламе, од чега — за чудо вране побегну и никад се више па то место не враћају.