Женски свет

__ БЕЧ.

Како у Босни кухају „слатко“ од ружице. Ваља узети пера од руже „мјесечарке“ (цвате у јуну) у јутро, док је на њима роса. Добро их међу прстима трљати, онда ошећерити Фино стуцаним шећером и оставити преко ноћ. Други дан кухати онолико шећера у води. колико је ружа било (н. пр. пола киле) у чистеј води. Онолико воде узети да стоји нешто поврх шећера. Оне руже од јуче сада у шаци добро исциједити, и сок оставити у чаши. Кад је шећер скоро добар, метну се руже и опет се заједно куха, тек на крају улије се онај сок од руже, који је остао у чаши Сада сесве још зеру куха, али не смије бити одвише густо, јер би се опет, кад охлади обрнуло у шећер, него мора бити поријетко. То је врло добро, Фино, а и лековито. Има још и других рецепта, за кухање ружа, али ја сам из све прокушала и увидила, да је овај најбољи. Па којој секи Српкињи „слатко“ добро успије, нека мисли на ме: Асерим ! Јелица.

Расушена бурад и каце најпре ће забрекнути, ако је прво натрпамо сламом или сеном на онда налијсмо водом. Сено и слама задржавају воду, па ће се дуге много брже наквасити него кад би наливали воду у празно посуђе, Јер онда вода изцури без користи.

Ракија као лек за живину. Неки економ пише у „Сељаку“, како је излечио своју живину од тако зване „колере“, која је лане много патила и гинула. Вели, да је пробао све оно што су стручњаци прописпвали за то и није помогло и он онда скува кукурузно брашно у шљивовицу од 8 степени и дода у ту кашу мало ситно у прах истучена сумпора и даде живини те вели, да је свако грло оздравило. Оним грлима, која, су била јаче оболела, давао је по мало ракије

и да пију. Ета

КЊИЖЕВНОСТ.

Изишле су из штампе 18. 19. и 80. свеска (ХИ. ХШ. и ХЕГ. број за 1904. год.) „Мале Библиотеке“. 18. свесци штампана је приповијетка Стевана Сремца: „Јексикаџија“. — У тд. и 80. свесци штампана је приповијетка Камила Дебана: „Препрека“, у пријеводу (е Француског) Влад. Т. Спасојевића. Уз ове свеске изишао је „Пријеглед“, прилог „Мале Библиотеке“, број ХИ. ХШ. и ХР, са слиједећим садржајем: (Бр. ХИ.) — Мавро Јокај, написао Јасачез. — (Бр. ХШ) — Слика Змај-Јована Јовановића.

„Змај“, пјесма одр — „Змаја више нема“. —

ЖЕНСКИ СВЕТ.

191.

„О Француском новинском роману“, превео Вељко М. Милићевић. (Бр. ХМ.) — „Себи руке“ од Др. Свет Стефановића. — У ова три броја „Пријегледа“ штампане су осим поменутих радова, разне биљешке о књижевним и културним појавама у српском и страном свијету, и најзад читуље. —

„Малу Библиотеку“ и њен „Пријеглед“ уређује Ристо Кисић, а издаје Издавачка Књижарница Џахера и Кисића у Мостару.

Излази у свескама, по могућности сваких 15 дана. — Уз сваку свеску излази њен „Пријеглед“, као прилог. На свршетку године добија се садржај за „Пријеглед“, а за исти и лијепе тврде корице. Уз сваку свеску добија сваки њен претплатник, бесплатно, осим „Пријегледа“ и по једну илустровану дописну карту. Џајзад се добија при евршетку године лијеп џепни календар. Цијена је „Малој Библиотеци“ са њеним „Пријегледом“ и осталим прилозима, за претплатнике : у Босни, Херцеговини и Аустро-Угарској 6 круна; за претплатнике у Краљевини Србији и осталим земљама 8 динара (Франака). Ван претплате а без прилога продају се поједине свеске (број) 80 пот или 40 пара дин. — Претплата се прима, и на четврт године, а ваља је слати непосредно Администрацији „Мале Библиотеке“ у Мостар (Херцеговина) Претплатницима из Краљевине Србије најзгодније је да претплату шаљу преко гђе Зорке Н. Милојевић, Београд, Ломина ул. бр. 40. — Претплату примају и све књижарнице, као и растурачи „Мале Библиотеке“. — Растурачи (скупљачи) добијају на сваких пет претплатника (са уплаћеном прешплатом) један примјерак бесплатно, или вриједност истога, у новцу. Књижарима се уступа 20%,. —

ове

НОВЕ СЛИКЕ.

Млади вајар, г. Јован Пешић, који је израдио споменик песника Војислава Илијћа и који је однео прву награду на свима досадашњим конкурзима, израдио је ванредно лепу статуу пок. Змаја. Статуа је висока 25 с.м. Изливена је од гипса (Ако се буде пријавио већи број купаца, биће изливена од вештачког камена). Комад вреди 2 круне. На сваких 10 комада, даје се један комад приде.

Змајева слика у овом облику биће леп украс свакој српској кући. Ми препоручујемо нашој поштованој публици елике овог нашег младог уметника.