Женски свет

РЕРЕ

Осамнаесто, деветнаесто годишња девојка, ако се донде не уда, поново заборавља смејати се. Повучена је, уздржљива, чисто стидљива. А ако се уда, то опет почиње смејање и добра воља наступа поново.

Изгледа, да је та вечита добра воља остатак онога доба, када јапанске девојке нису биле друго, до само: лутке. Та пре 1868. револуције и оне су живеле оним истим немарним, харемским животом, као и источне жене. Научиле су нешто писати и по мало читати и тиме је било исцрпено све њихово знање. Само су чланови 'аристокрације боље и више били образовани: знале су сликати и писати стихове.

_ Доцније, у одраслијем добу предали су им родитељи т. звани: домазлук. Светска уживања нису познавале, о игранкама нису имале ни појма. У слободним часовима бавиле су се ручним радом и шивењем одела. Кад је дошао ред на удадбу, отац се споразумео већ у напред са родитељима верениковим. И онда су се младенци први пут састали — у присуству својих родитеља, али говорити једно с другим нису емели. После тога нису се ни виђали до дана свадбе. Развод брака има се одмах на мужевљеву жељу извршити, а разлог је могао бити и то, кад му се жена досадила. У том случају има права муж, да ју пошље натраг родитељима. Али ако ју је из милости ипак задржао, то га онда није никако обвезивало за верност, И услед тога, постала је верност и скромност јапанског женскиња баснословном, а Филозофи су тај оптимизам тражили у хармонији са њиховом климом. Та Јапанкиња није познавала несретан живот. Окружена дивним баштама лотовог цвећа, богатим воћњацима, хлађаним језерима, миомирним ружама, заборављала је на насилне осећаје, осетљивост, туговање и очајање. |

Та клима, та природа и сада је још стара, али прилике су се променуле.

Има томе тридесет година, како су Јапанци поводом неке изненадне одлуке — што се односи на част субтилности јапанског народа — много и свестрано студирајући западно законодавство · збрисали старе конштитуције и основали нов Содех ајуџе, који је, учинивши женскиње равноправнима са мушкима, садржавао у себи праву "еманципацију женскиња. И од тога часа, знамо и ми, да јапанском женскињу није била цељ само да шије себи одело и прави свилу, него да

ЖЕНСКИ СВЕТ.

ВР. 10.

преко социалне еволуције напредује оним путем, који води потпуној независности женскиња.

У Токиу постоји сад већ за њих нарочити универзитет. И данас већ имају право сами себи да бирају мужеве. Али зато имају своје нарочите, мање обичаје. Жене из средњега сталежа на пример дужне су саме да свуку свога мужа и да му очисте и оставе одело, при одласку мужевљеву пак морају га испратити са бар једном служавком до последњих степеница. А при повратку тако исто мора пред њега изићи, Када пак заједно излазе из куће, муж иде три корака напред а жена за њим. То је остатак тако звана старог обичаја: дапзоп-јоћ, што би српеки значило отприлике: мужу одати сваку почаст, — а жени презрење.

Код женидбе, где је имање жена донела, или где жена заслужује и издржава кућу: муж води бригу и васпитава, децу. То је преокренута слика горепоменуте изреке и онда гласи: јавоп-Фатр).

Данас већ јапанско женскиње може да заузме и најодличнија звања у Јапану. Све то доказује њихову умну способност и високу интелигенцију. Њихове сликарке и на страни су веома признате, што није ни чудо у оној дивној и чудноватој држави, где и сама природа пагледа као насликана. Осим тога култивирају оне неки особити занат, за који употребљују хризантеме, плавичасте ирисе и витке трске, којима тајанствене бајке шапуће Зефир и Надир... А и „врачаре“ особито пак нарочите „приповедачице“ заслужују код њих много новаца,

"Велике користи имају и од т. зв,1ке-ђапа прављена цвећа, па од сћа-по-уц, вештачка, прављења теа. Искључиво су женска занимања: „Коћо“ (харфа) и „ећапизец“ (виолина на 8 жице.) Од њихових романсијера пак истиче се понајвише госпођа Клт:-Кагое! У новије време има веома много женскиња у банкама, које су чак и директорке разних великих државних новчаних завода. Све су то добре рачунџијинице са особитом меморијом. Код поштанских и телеграфских звања скоро искључиво примају женскиње.

У Јапану дакле данас рад, разум и вештина, чини женскиње равноправнима са мушкима, шта више каткад их и превазилазе. И у том знању налазе и саме своју награду, јер поштовање, које уживају, увек корача упоредо са њеним врлинама и заслугама. -

Превео: Мил. Л. Поповић.