Женски свет

78. ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 4.

осим цигле борбе за самоодржање, јер то путем нагона врши природа и код најнижих организама. Мислена глава треба да одреди сама себи мету живота. Ја је ево овако схватам, а тако мора, мислим, да је схвати сваки пријатељ народа, из кога је поникао.

Велики мађарски државнник (Отеван Сечењи равложио је у своме „Кредит“ -у: да је појединац ништа, а само удружење има важности; најпрпродније велико удружење пак јесте народ, нација. Њен је век трајан, а човечанство је тек вечито. То нам је бар искуство из досадање му историје. Али ми се не машамо за ову превисоку јабуку, него, кад из искуства знамо да за народ радимо, ако му спремимо добре појединце, онда радећи на усавршавању и ојачању народа свога радимо посредно и па великим и недокучним смеровима човечанства. А за овај рад поучава нас наш мудри 'Томазвео овако: „Радимо за најдаље унуке наше, а тада и за нас ћемо радити. Не може добро да живи управ двадесет година, ако не може да живи и двије стотине.

Шта онда треба наш нараштај да истакне за главну вадаћу 2 о ОИо са опет ив историје п томе задатку! Не дочекајмо да нас време прегави и остави нам оваке рушевине, као што их данас гледамо у народу нашем. Не дао Бог да нас овако затече оно ново доба! А п откуда нам те рушевине 2 Оне су нам из доба, царевања друге једне мисли, која је баш пред народносном идејом утрнула и повукла се у прокрчена корита своја. Верска идеја је наше племе расцепила, најпре преко половине, па затим и те поле исецкала на парам-парчад. Отуда нас је: Срба православних, муслимана п католика, да и не истичем, како смо од Хрвата готово у засебне јединице одељени. Но све то данас већ не треба да нас буни. Толико смо се већ сви освестили да смо једне горе лишће и ради се, гле, са крајњих граница већ на томе, да се успостави то јединство међу нама.

Али има у нас и одломака, који су још далеко од те свести и који су у опасности, да нам их други у се претопе:

то су наши Шокци, Буњевци, а особито Крашовани, о којима сам рад и овом приликом нешто да проговорим, јер сматрам да нам је дужност да се повлужимо свима · исправним средствима науке и обавештавања и одбранимо и те удове своје од пропасти за наше племе.

Од свију делова раскомаданога народа нашега највећма су се удалили од матице своје Крашовани. Јер док је у Шокаца п Буњеваца — пошто се у већој маси очуваше — још доста народнога блага п предања (н. пр. о Краљевићу Марку), по коме и њихова интелигенција мора доћи на прави извор постанка им, те се потрудити да и даље одржи веву са матицом својом: у Крашована, се готово сва народносна традиција погубила тако, да они сами о своме пореклу ништа не знају, а и историјска наука је дуго лутала и рачунала их у Бугаре, као што су оно наши п сами чинили са Старом Орбијом и Македонијом, док 10] најзад није прискочила наука о језику, који се је у Крашована уз неке домаће обичаје још једино очувао, да тако несумњиво посведочи, откуда су они родом.

А како је то И да један огранак народа тако погуби из традиције ове успомене на своје боље и старије 9 Кад представимо себи оне фазе, кроз које су наши Крашовани по нагађању науке прошли, није тешко на то одговорити. Ослањајући се на сведочанство језика и историјске податке у новијем им насељу — Др. Љубомир Милетић, бугарски професор у Софији, прилично вероватно наслућује да ву се католици Крашовани као такови доселили иг околине Призрена у доба деспота Ђурђа Бранковића СОмедеревца. Кад је те Србе римска пропаганда оцепила од православне језгре Српетва, то поуздано не знамо. Свакако је та пропаганда још у доба латинскога царства у Цариграду увела веће размере; али тим фактом отпали ву они од духовнога света српског, те док се је овај заносио својим Немањићима, у њих је званично учење ишло за тим, да раскине сваку везу им са прошлошћу, а п пвихолошки је оправдано да је и сам народ