Женски свет

108. ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 5.

о о оањ____О——а | ~ ЛИСТАК.

ПИО ЧУО ЈЕ

Сребрн ланац.

(Наставак)

Мита ни сам није знао шта још да му говори. Није му било сасвим право, што му св побратим решио тако брзо да је узме за жену. И зато је и сам распитивао о лепој Јованци (тако се звала та лепа удовица, која занесе Николу). Сваки је о њој говорио другчије. Једни су говорили, да је добра и вредна раденица, други су слетали раменима, или су рекли, да је не познају из ближе. | тако ни Мита није ништа много могао 0 њој дознати. Најпосле реши се, да оде са својим побратимом, те да види какав ће на њега учинити утисак та лепа и опасна удовица.

Кад је отишао ва Николом, Јованка их дочека у соби, седела је при шиваћој машини, Мита је био изненађен кад ју је видео. Била је то права лепотица. Њене лепе црне кадифене очи, дуге трепавице, оно фино лепо лице, врат бео као у лабуда, витка стаса, све је то било тако савршено лепо, да је морало сваког очарати, ко је први пут види. Па она њена скоро детиња скромност, стидљива, сва је поруменила кад их је видела где заједно долазе. ;

Пошто јој Никола приказа свога побратима, и поразговараше се мало. Одмах јој рече ради чега дођоше, пријатељ се изненади, порумени још више, па рече: како је сретна, што је проси тако ваљан човек. — Никола јој даде прстен, а она их по обичају послужи ракијом, и пеким слаткишима. Проведоше још неко време у пријатном разговору, затим се оба побратима опростише лепом удовицом, и пођоше кући. У путу Никола запита Миту који иђаше замишљено.

— Но Нићо, шта велиш, како ти се допада моја вереница“ — Мита мало поћута па рече:

— Нићо брате, шта да ти кажем; ако јој је и срце тако, као лице, онда ти могу само рећи: нека ти је са срећом! |

— И биће са срећом. У то вам сасвим уверен.

Као Николиној вереници, и Марија јој оде неколико пута. Али она није била тако очарана са својом будућом јетрвом, као њен муж и девер. Њено женско око проницало је дубље у њен карактер. Опажала је, да та њена детиња скромност није природна и да се из ње крије нека подмуклост, коју је рада силом да сакрије, а ипак сваки

час и против њене воље избија на површину. Али је то рекла и своме мужу, али људи као људи увек мисле, да је то женека завист, па и не дају тој примедби велику важност. У осталом, шта је вредило и говоршти, кад је Никола био очаран и заљубљен до лудила у своју заручницу.

После три недеље Никола се венча са Јованком. Али су заједно у истој кући седели са Митом. Ту су имали и радионицу, у којој је било неколико момака и ранили се сви у кући, а Марија је за све њих кувала и сав посао савесно посвршавала док је била сама. Кад дође Јованка у кућу, поделише посао, једне недеље редовала је једна, а друге друга. Но госпођа Јованка није много марила за тај посао. Особито је жалила своје беле руке, па се често правила и болесна, само да се извуче из посла, а није га много ни разумевала. Кад год је она редовала, више је направила штете него користи, јер јело, које је скувала, било је тако рђаво, да га нико није могао ни окусити,

Она је одмах првих дана скинула свој наличник и показала се у својој правој метини. Од

првог дана почела је сплеткаритп и правити раздор.

у кући, али је увек задржала своју привидну скромност пред мужем и девером. да то кад се Марија кад п кад и потужила своме мужу на њу, он је готово посумњао, да она то пе чини мало и из зависти, што је Марпју често вређало, те је долазило више пута и до сукоба.

Једнога дана Мита случајно напђе, како Јованка шурује са првим калфом Стеваном, који је био уједно и врло угледан. Али се обоје тртоше кад опазише Миту. Мита се на мах разочарао својој снашици. И сад виде, да је његова жена имала право, кад му је говорила: да је Јованка подмукло створење. А он је сад опазио да јен лакомислена па је почео мотрити на њу. Али кад је ухвати и по други пут, како се са калфом поверљиво разговара, он је најозбиљније опомену: да ће калфу сместа отпустити — или ће је тужити мужу, да се тајно састаје са калфом.

Но Јованка је била хитрија од њега. Одмах оде своме мужу сва расплакана, па му рече: како више не може издржати у тој кући, где је вре-

а ићи =