Женски свет

Бр. 5. ЖЕНСКИ СВЕТ 109.

ђају, опадају и измишљају све које шта на њу. А то све чине за то, што је мрзе, јер Марија не може да чини по кући што хоће и како хоће, па још рече своме мужу, како се Марија не влада онако како би поштена жена требала да се влада. Али га уједно моли, да о свему томе не говори Мити, јер није рада да прави међу њима раздора.

Лаковерни Никола поверова својој лукавој жели све што му рече, па поче хладнити према своме побратиму и његовој жени. А Јованка се претварала, као да више и не гледа лепога калфу.

Одношај између та два побратима и жена им, постојаше сваки дан хладнији, и несноснији.

Најпосле, једнога дана рече Никола, да се он са својом женом сели из куће, па настави:

—- Али са радњом, ако је теби право Мито, можемо и даље остати ортаци. Из куће се само за то селим, што видим, да нам се жене не сла-

жу. Па мислим, кад будемо одвојени, да ћемо се

боље пазити. Трошкове око радње и момака делићемо као и до сада. Па ћемо живити у љубави. Није ли тако 2

Мити је било жао свога побратима и знао је добро, да ће се скоро и разортачити с њиме, и то све поводом своје жене. И онда ће Никола за цело пропасти. Али шта може да чини7 Знао је добро, ма како да му саветује најискреније, ол ће увек веровати више својој лукавој жели.

Тако св они растадоше. И Никола се неели из куће са женом.

(Свршиће се.)

__Е--==иее-бе-ве- ==

Сестра Перегрина.

Е. Катона.

Господин професор дошао је зловољан на клинику. Да ли је левом ногом устао, или је пораз његов на јучерашњој научној расправи допринео, да му је достојанствено лице забринуто — то лепо очешљани асистент његов није могао да реши. Под достојанством се нема разумети дворско саветништво, јер је господин професор за то био још сувише млад, ма да је он свој узраст ценио по сјајним способностима своје личности. Свежост лепога му тела — јер господин професор је много држао до своје лепоте — давала му је изглед младића од двадесет година, а зрео суд његов ишао је упоредо са правим годинама његовим, четрдесетим, знање пак предујмила му је изнимно старост. Наравно други имађаху о томе друго мњење, ал човек сам себе најбоље познаје а када нам је показало мрачну слику оно огледалце, које тако брижљиво кријемо у тајној Фиоци нашег писаћег столаг Што је огледалце господина професора нарочито сјајно било, то је његова особита срећа. Али се и узвишено чело кадгод помрачи, а савршено лепо чело госп. професора било је овом приликом натуштено.

= Је ли дошао већ старац

— Није још, благородни госп. професоре.

— Опет је заспао стари пудар!

Овај стари пудар беше, стари професор, на кога овај млади. великан гледаше са немим презрењем.

— Има л' што новога 2

— Број 8 беше ноћас рђаво, двапут ме будише. Али да, стигла је нова сестра.

— Нова сестра> Да, да, која је на место Веронике дошла. Како јој је име

= Перегрина.

— Перегрина! Врло добро! Откуд врага та створења узимају своја именаг Перегрина! Зашто не Пелагра 2

— Лепо очешљани асистент примио је с дужним смехом ову досетку, која се родила у финим устима г. професора.

= Наравно, Штајеркиња је, не зна ни речце мађарски.

— Не зна; говори само немачки.

— Само немачки; то сам мислио, да Француски и енглески не зна, али сам се надао, да јој се прилепила која мађарска реч. Ала су глупа

та створења, Боже мој! Праве животиње, баш нас је Бог проклео с њима.

Асистент се опет насмеја, али у себи. Овај испад против калуђерица умирио га је. Знао је већ из искуства, да ће се превишњи гнев излити данас над овим несретним створовима,

а да ће генералштаб, плаћени и неплаћени веџбеници, бити поштеђени.

— Паде ми на памет са речи »енглески«; синоћ доцкан у ноћ донеше једног болесника. Неки Енглез, учитељ језика. Зна само енглески,

те не могосмо ни један од нас с њим разумети се.