Женски свет

Бр. 7—8.

„Ипак, ја вас молим, узмите.., да ће нам обадвома донети срећу

Њезине лепе, бистре, љубичасте очи, гледаху преклињући у њега; младић обори очи земљи, потрешен овом чудном појавом.

„Добро , рече он најзад... „нека буде ваша воља! Но само молим дајте ми вашу адресу, да би се једног дана могао одужити. Алп Јацинта се је већ била удаљила, само да јој ово племенито дело пе би било окрњено.

„Не, не, „рече она, „остајте с Богом и бупите срећни!“

Он јурну за њом.

„Говпођице, ваше име, ја вас преклињем,“

Она се осврну:

„Моје је име Јацинта“ рече она тихим гласом и благим овмехом. И опа се изгуби иза угла Кие Че зеугез и шичезну у мраку. Младић је стајао као укопан па истом месту!

„Јацинта, Хијацинта! Име једног цвета, које не могу никад заборавити.

Ноћни ветрић однесе ове речи до ушију Јацинтиних, која још не беше далеко; она се поново насмеши, душа јој доби нову снагу, ново поуздање п она се више није плашила од онога,

шта ће бити сутра и нађе да је живот леп, а сиротиња да није баш толико тегобна.

мени се чини

Дуже време изгледало је, да ће се њено прорицање испунити, само у пола.

Док је млада девојка и даљс сносила евоју беду и према промени свога сиромашног поло“ жаја живела од данас до сутра; дотле је за младог човека отпочео живот благостања, као да му је жеља његове добротворке елучајно отворпла врата среће.

Кад се Пјер Дажерол растао с Јацинтом, он је још лутао по удицама пун узбуђења и забуне, какву до сад није никад осећао, тако да је и заборавио на своју глад. Он је у исто време био и ерећап п збуњен услед овог догађаја, који је једним ударцем побркао све његове назоре.

Ћутљив и поносит, од природе пекрен, он је био неприступан за лаке потресе своје душе. Држао је насигурно, да је за свагда обезбеђен,

"од изашшних сентименталних потреса и сличних

излива својих осећаја и тиме је бпо са свим задовољан. Сад му пак беху његови назори побркани овим случајем. Бедеми овог града пали су под звуком гласа једне девојке.

Тврдо уверен, да је ове вечери, у лицу ове девојке наштао на оличену доброту и племенитост, био је усхићен п осетпо је, да се на дну његове душе отворио извор нежности, Нин бе неће никад пресушити.

Продужио је своје тумарање, тражећи скромну гостионицу, у којој би могао учинити крај својој глади; ади како да се растане са овим златником, који му постаде у неку руку светиња од које се није могао растатп!

ЖЕНСКИ СВЕТ

181.

Док је овако водио борбу против овог њему до сад непознатог, туђег, лажног сујеверја, он се срете с младим човеком, који беше огрнут е великим зимским пао, који брзим кораком прилазаше њему. зна га и весело викну:

„Гле! Ти си то: 5 · Као поручено!... Долазим баш од твоје куће.. Твоја ми је вратарка казала, да не зна кад Кент кући доћи. А то ме је страшно једило; веруј ми!“

Пјер Дажерон се насмеши пријатно, ово чу.

Странац Максим Сен-Хлацинт, био је један од његових пријатеља, медецинар као и оња родом из истога краја, добричина у правом емиелу речи, услужан, познат у најбољим друштвима, богат и ако више пута без новца, јер је био дружеван и раскошан, а при том и оригиналан.

„Шта си хтео, дакле“ упита Дажерод.

„То ћеш одмах чути... Добар залогај за тебе старино моја... Али куд. си наумпо овог часа 2"

„Идем да обедујем... Оен-Хиацинт куцну се весело по своме џепу од прелука.

„То ми је мило!... Буди мој гост; мој старац ми је послао новаца... И кад седнемо за пуну трпезу, ми ћемо се веселије разговарати.“

Пјер се није одупирао.

Пун ереће, да не мора да мења свој златник, кога спусти опет у свој џеп од прелука, следоваше позиву свога веселога. друга, који га одведе у једну од најбољих гостионица, где се добро једе.

Пошто је хтео да зна у чему је ствар, јер је имао наде да је нађен излаз, да се извуче из ове неприлике, то одмах и упита:

„Дакле, цбрале, шалу на страну, ми кажеш 2 ћ .

„Нешто врло пријатно! уверавао га је друг и почео да сече јаребицу, коју није могао доста да нахвали.

Пјер Дажерод савладао је своје нестрпљење.

„Биће ми још елађа, ако одмах чујем шта мислиш да ми кажеш!“

„Дакле, дакле... не, треба умети чекати! То је чак омиљена тактика великих политичара које треба и ти да се придржаваш .

„Окани се тога брбљања“ · рече Дажерол и пређи већ једном, на ствар.

„Добро, добро, пресече га овај смејући се, „докаваћу то, да ти је ово моје брбљање, како велиш. учинило добру услугу... Џомисли само, јуче сам био на једној малој вечерњој забави код г. Дилака, нашега симпатичнога сенатора. Говорило се о томе, како су сва тако звана елободна занимања препуњена и како најзаслужније снаге, морају ужасно да се муче, да би осигурале свој опстанак, па пм и то више пута не иде за руком... Ова мудра посматрања и још друга, која. нећу да спомињем, односила су се тачно на тебе, драги мој научњаче...

Пјер ману главом као да је хтео овај назив од себе скромно одбити, али његов противник продужи евој говор још живље: „Ипак, ппак! Ти

кад

шта имаш да