Женски свет

182.

си научењак и то веома приљежан и ја тп се дивим, јер сам ленттина и незналица. Ти видиш да не чиним никакве илузије односно себе!. „Познај сам себе!“ рекао је мудрац.

„Молим те, пређи на ствар!“ рече нестрпљиво.

Сеп-Хиаципт, махлу виљушком и рече: , Па ја сам на ствари! Шта више, врло па ствари! Дакле! Пренеражен посматрањем, које се парочито подударало твојим стањем, нисам могао а да не изјавим, да ја познајем толике људе веома даровите и способне, којп су услед поплаве свију занимања, осуђени да животаре и да тај свој живот проводе у пиштавом положају, који је вите пута испод њихова злања. И да би овај мој доказ боље утврдио, имеповао сам мога најбољег пријател а — будући медицински капацитет, који је био тако срећан, да у једном тричавом заводу заузме бедан положај п да наставом омогући своје даље школовање. Онда сам упитао поштовано друштво, да ли није стидно, да човек твога значаја, пошто је изгубио ово незнатно место, нађе нешто друго. Сви су решили моје мишљење, то сам им читао на лицу п ја сам продужио још и даље да говорим; а да ме није било Ба пресећи у моме говору, ти то већ знаш.

Пјер се Бано

Верујем.

И ти то узимаш онако олако... певао сам ти елавопојке тако гласно, да су моји слушаоци били уверени, да си феномалап човек... а кад сам престао да говорпм, тада домаћин, који је пажљиво пратио мој говор приђе мени пи упита ме: да ли би био вољан, да његова унука поучават. месечна је плата 300 динара . очекујете сутра да ствар свршите. Хоћеш ли још и сад да тврдиш, да којешта брбљам 2“

Пјер пружи преко стола руку своме другу п рече тронутим гласом: Е |

„Хвала ти старино моја, ти ви добра душа,

Пјер је бпо тако срећан, као никад у своме животу. Поред тога врзле су му ве по мислима црте једног љупког лица, које би од сад међу хиљадама познао, да му изрази своју захвалност,

што га је спасло да не скапа Ол Раја.

Дажерол

» + =

Обезбеђен од материјалне беде, Шер Дажерод брзо савлада све препоне, које су га раз двајале од богаства и славе,

Као доктор медецине положио је испит под тако сјајним околностима, да је чак обратио на се дивљење евојих професора. Душом и телом следовао је својој великој страсти, — науци, која ја је тек касније признала. али га је онда богато наградила за све претрпљене патње. Његови огромни радови, његови проналасци, које је саопштавао академији, учинила су у целом свету сензацију. Тако је Пјер Дажерол брзо дошао до богате праксе, која му је донела славу и новац.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 7—8.

Међу многобројним болесницима, отло је и пајугледнијих личности, које су га увретиле у први ред добротвара људског рода.

После пепупих десет година од оног догађаја, када вмо га видели па обали Воп Магсће, да скапава од глади, оп је бпо професор медецинског факултета, члан академије наука и управник једне од највећих болница у Паризу. Па ипак поред еве евоје сјајне каријере, он не беше срећан. Болесници, а тако исто и његови ученици, ималп су према њему велико страхопоштовање, а у псто време обожавали су га. Бојали

су се од његова строга и намрштена погледа, поштовали ву његово брижљиво, хумапо опхо-

ђење пи ретку прилежност у тешком и узвишеном позпву

Нека тајна треперила је пад животом овог корисног п радног човека. |

И велпке госпође, које је спасавао. као п спромашне жене. које је од емрти отимао — све су знале, да ће му изрећи најлепшу захвалност и учинити необичну радост, ако му посвете киту Хијацинта (зумбула), које јеон необично волео, и које су се увек налазиле па његовом писаћем столу. Посматрајући то лепо цвеће, замишљао је, да га гледају два нежна ока.

„Гоеподине професоре“ рече болничарка професору | Дажеролу, који једпог дана ступи у једну па ну собу уми имамо тамо новог болесника ... тамо у броју. 24.... једна је од оних, које вас занимају . · 217 до 28 година стара, лепа, нежна, изнемогла од беде и невоље.... живот јој виси о свиленом концу.

На вратима од дворане, професор, опкољен својима ученицима пи помоћницима, саслуша ове речи болничарке. Одмах се упути болееници, којој га је вукла нека неодољива сила.

Већ је био повукао за завесу, кад пред њега стаде слабуњаво, младо девојче, које стидним и слабим гласом рече:

„Господпне професоре, ја сам Магдалена, коју сте тако брижеђиво неговали, одлазим данас и хоћу да вам кажем, да сам вам веома захвална... допустите ми, да вам предам ову маленкост

Она. уручи доктору киту цвећа, нежие љубичасте боје. „Хијацинте!“ викну он, радосно п сав се

промени. „Хвала. дете моје.

Глас му је био неисказано благ и ова мала оде сасвим срећна, Једна болничарка прими киту из руку докторових и рече тихо: „Хијацинта!“ На један пут из кревста око кога је стајала ова група, зачу се слаб глас: |

„Хијацинта ... ја сам Хијацинта!“

ви трже завесу тако нагло, да се скоро поцепа.

Не обзирући се даље на ништа, он се нагну преко тела у ком се једва душа још чула п сав пренеражен. посматраше црте малог бледог лица,