Женски свет

64. ЖЕНСКИСЕВЕТ |. Бр. 3.

И ја сам снажена таком љубави, и ја ћу истрајати !«

То изговори млада жена и пође одлучним корацима онамо, од куд се чуше умиљати дечији гласови, а брзо затим нестаде је из мрачног салона.

Месец је далеко некуд одмакао. Нестало је чудне игре тамних сенки. По салону ходала је посрћући она слаба жена. Око ње све је мирно а у њојзи»

Страшно је што се у њојзи збива.

Она нема те способности, да усрећи оног ког толико љуби. А све њене тежње управо се на то, само на то своде. Она живи само за њега — а — то је баш оно, што је њему досадно! Да, досадно му је то њено настојање да му угоди — досадна му је она сва, заједно са њеним узвишеним тежњама — јер — он је не љуби.

А некадг! Не, не, — и то беше обмана, варка! Али шта је све тог Она њега силно љуби и хоће — мора — да, мора га видити сретног — сретног ма и — са другом.

Ох, да дивне, несебичне мисли! Љубав само може оваку да рађа...

Да, уклониће се са овог места где није друго до сметња. Он још може

На Богојављење 1906.

бити сретан — а хоће ли и она2 Ох, та она за себе ништа не тражи!

»Ти га не љубиш више, или, зар би могла живити тамо где није он>г« говори јој слабо срце... Бегала би некуд да не чује само тај глас, ког је увек слепо слушала; прикупља сву снагу своје душе, да му се одупре али је та снага мала, врло мала!

Сестра рече: »Та љубав, то веровање снажи душу« — а шта је снажило њену душу и је ли чудо, што је она сада овако слаба 2!

Али, ко је свему томе крив>2

Ту јој дође жеља, да сазна: беше ли у души њеној оне чисте искре, која би се, снажена његовом љубави, могла распламтили у најсветлији плам. Загледа у своју душу и виде: у њој се гаси бледи неки пламичак и гасећи се трепери и још по некад сине...

Њој дође тешко — врло тешко... Ту беше топлога жара а сад се гаси — гаси се последња искра, а у

души бива све хладније, тамније и тако празно! Ода свуд зија на њу хладна мрачна празнина; у њој се губе њене мисли, леде се осећаји а кроз њу грми његов строги глас страшан, страшан прекор! | Мира.

дар

Рад добротворних Нови Сад.

Добротворна Задруга Српкиња Новосаткиња, имала је своју одборску седницу 25. јан. (6. фебр.) 0. г. под председниш:вом своје начелнпице, г-ђе Јулке „Радовановићке, у којој је начелница известила, да нису изасланице лично биле да поздраве 50.-годишњицу Њег. Светости патријарха СОрпеког Георгија Бранковића, пошто су извештене биле, да ни остале задруге, које се пријавиле, неће лично учествовати због оскудице на становима, те је стога брзојавно поздравила Њ. Светост у име ове задруге, на које се Њег. Светост писмено захвалила, те се иста захвала и прочита и узме на повољно знање. — Известила је даље, да је други дан божића одржана

задруга Српкиња.

заказана забава с томболом и да нам је у приређењу томболе био здраво на руди овдашњи трговац, г. Пера Матић са евојим спином и правником Миланом. Сама забава је била врло лепо посећена и донела је чисте добити 41280 К. Перовођа је известио, да је овдашња зграда за српеко правосл. забавиште у ев. николајевској порти довршена, освећена и исплаћена и од 1. (14) децембра 1905. пошла ву деца у њ. Зарад јаче контроле у примању деце п одређивању наплате у забавиште умољена је одборнида г-ђа Катица Меанџића, да споразумно са забавиљом и још једном одборкињом, коју она позове, прописују, која Бе деца бесплатно ула-

вити у забавиште, а која с платом и решено, да