Женски свет

Бр. 3.

ЖЕНСКИ СВЕТ

55.

У тихом лугу Давна је њихов Умукао пој, Шумица нема Санку се спрема И тужан изглед Одаје свој.

Хеј ваљда жали

_ За цветним мајем Што но је стер'о Над њоме бај, Сада је и њен Тихнуо живот И њезин већ се Утрн:о сјај!

Неста славуја...

Без цвећа тужно Шумица бруји, Ко задње песме Жалосни јек.

Зар тако мине Срећа и сладост 2 Зар тако мине Злаћани векг

Та свако доба Свој белег носи, Та свако време Свој има јек,

И рана крвна Умрле среће, Донеће себи Потребни лек.

Не плачи, душо, Што пролет мину, И цвеће шарно

И славља глас... Време се жури Да плод донесе

И новом срећом Обасја нас.

Такав је исти

И људски живот. Младост му прва Пролећа крас.

У коме цвета Мирисно цвеће У ком се чује Славујев глас...

Ал) младост мине, Опану руже,

А славуј страсни Затаји пој.

Тако ћеш и ти Престати једном Са чилом песмом, Младићу мој!

Бигжаћ, 1905.

Ал' кад те сретна Љуба загрли,

И видиш једном Подмладак свој, Кроз њег ће опет Пролет ти синут: Булбулов с нова

Живнут' ће пој... Исаије Митровић.

О важности везења народне торбице.

Пише Јелица Беловићева.

У Француској се је вазда много везло, па ипак су ти везови били само имитације старосљовенскиг техника. О краљу Гошв ХУ. каже историја, да је био вјештак у везу и то вуницом. Он се је тим послом бавио вазда, па и за доба битке, н. пр. битке код Роп(епоу. Када је био у логору, па му није дотекло вуне, онда су морали краљевске коње на путу од Париза

до Мегзашез тако гонити, да су па-

дали као мртви, само да краљевском везилачу прибаве новог материјала, да може довршити започети вез. И данас се француски књижевници ругају својим домороткама, да их ништа друго не може да занесе осим радова

везилачких. Да је то барем умјетнички вез, не би било замјерке; али знамо што све перверзни оптимисам наших дама везом називље!

Српкиња ваља да везе само српске везиљачке технике и српске орнаменте. Али треба да их и свестрано разумије и нада све љуби.

У Сарајеву виђела сам сада недавно нешто, што ми се у велике свиђа! Видјела сам даме у елегантним модним тоалетама, гдје носе у руци торбицу, израђену народном нашом техником. Мјесто модног »гасше« или мјесто француског помпадура носе српску или хрватску народну торбицу! То је врло лијепо, а тај примјер

и ја — и = а И