Женски свет

56. ЖЕНСКИ СВЕТ

ваља да слиједе и госпођице и госпође у другим нашим градовима. И кевице, идући у школу носе у Сарајеву такове торбице, па су управо за пољубити т. ј. не само торбице, него и кевице! У Загребу видјела сам само двије три даме, да носе народне торбице, тако н, пр. умну и лијепу госпођу Густу Милчићку, која се врло поноси нашим народним радовима.

На трг, на излете, на пут, могу се носити веће торбице, а на шетњу

Бр. 3.

мање. Има их преразних, а све су красне, све дивно доличе српској интелигентној госпођи. Која не мари да купи готово израђену торбицу, ткану или клечану, — може ју и сама навести било којом од наших српских техника, како сам их кроз више већ година описивала у »Српској Везиљи« (Мг5ас). Вазда ће ефекат бити отмен и фин. Торбица је симбол словенства, штујмо народну торбицу !

= -те-——_—_—__--__

На самртном одру једног девојчета.

Кб анђ'о света лика, на одру меку, белу

Ти мирно лежиш нема... Твој труп је тако ледан, Под сплетом младих ружа у густо црном велу, Тек усне крију само блаженства осмех један...

О зашто тако рано очице мале склопи

И презре живот овај, ког тек си окусила> Ни једну чашу туге у свету још не попи,

А вечна студен следну устанца твоја мила!

Почивај тихо, чедо, без бола и без јада!

Над тобом вечни покој шириће мрка крила; На гробу твом ће смерно цветати ружа млада, Чедна, кб душа твоја што'но је вазда била! —

Загреб, април 1905.

Пакрац. (Сриска Женска Добротшворна Задруга у Пакрацу.) Ретко се кад чује о овој задрузи и њеном скромном раду, који је за

| њу само похвалан. Па нека је, драги уредниче, дозвољено, да нешто бар ја речем у прилог ове задруге. На првом месту ћу да споменем славу ове задруге, која се ове године састојала у овоме: На Сретење, крсно име, задруга је присуствовала прво служби божјој, коју су служила три архимандрита: Анатолије Јанковић, крушедолски, архимандрит и проф. богословије Иларион Зеремски и лепавински Митрофан Рајић, тајник задруге. На кору је певало Грађанско певачко друштво и ђаци, а соло »Скажи ми« и у »Оченашу« сама друштвена председница гђа Анђелија Св. Грубића. После службе је задруга дала парастос умрлим члановима и чланицама и делила кољиво. За тим је задруга секла свечарски колач, којом је приликом служио архимандрит Анатолије, а кумовао је Ђорђе Јагњић, велетржац. Гостију овом приликом беше много, који су нуђени колачом и шљивовицом од саме председнице, г-ђе Анђе Грубић и одборница: Катице Б. Бакаловић, Олге дра БогДановића, тђце Олге Ђурић. Колаче су даровале саме госпође.

| и РО РЕ Р > УоеоР_

| ел икааин | —— =. те ијабин

Славко С. Диклић.

у =

ДОПИСИ.

У вече је задруга приредила (Село са томболом, којом је приликом било много посетилаца и са стране. Вредно је истаћи, да је већина женских била у народним костимима, а из свију крајева, где Срби живе. Овим се одиста лепо манифестирала народност наша лепа; па и игре беху у већини српске. Приход забаве је био 511 К 50 пот.; расход 225 К 64 пот.; а чистог беше 285 К 56 потшура. Ово је додато главници, која износи у новцу 4014 К 852 пот.

Са лепим моралним радом задруга је и ове године дала и материјалне потпоре. Тако је претплатила једног учит. приправ. на »Бранково Коло«, оденула је седморо деце, два учит. приправника; дала је потпоре двема приправницама и ученицама в. дев. школе у Загребу, дала је »Привредни«у« потпору од 10 кр.; уписала се за члана оснивача »Срп. грађ. певачког друштва у Пакрацу« са 100 кр. ит. д, што све дичи нашу задругу, јер достојно врши свој задатак. У овом је највећа заслуга споменуте председнице, гђе Анђе Св. Грубића, која је на челу задруге од постанка јој.

Ових дана је ново конституисање, јер је врла председница са часништвом дала оставку. Част сваком, али би добро било да гђа тред-