Женски свет

ЖЕНСКИ СВЕТ 54.

седница и даље остане, јер јој то личи, што дела тотврђују. Шта буде, јавићу, а за сада

ово бар нека је речено. Птрар. Кнезссвин.

Сегедин. На наше покладе у срп. осн. шк. дворани одржана је забава. Ову забаву је овд. срп. доброт. задруга са овд. певачком дружином приредила. Први део забаве беше — певачи наши предавали су позоришно парче » Честитамк. Дилетанти и -це Димитр. Перихт, Светоз. Недељковић, Жарко Блажић, Иконија Блажићева и Зорка Јаникијевићева врло су добро одиграли своје улоге, а нарочито г. Недељковић, млади Србин (Т. бечејац) своју улогу је вештачки одиграо. Затим су певачи отпевали лепе две српске песме, што је такође прецизно испало. Након тога је предузета игра и играло се до зоре. Чистог прихода је пало близу 200 К, што је знак будне српске свести Срба и Српкиња из Сегедина. Ми од наше стране честитамо срп. добротворној ж. задрузи, којој на челу стоји честита председница, удова Дра Јов. Сремца, као и председнику певачке наше дружине, Србину Влајку Сремцу и свима осталим суделачима, као и гђи Јулки Мајскиници, која је донела предлог, да' се даје дилетантска престава. Г. уредниче, примите уверење дубоког поштовања, од Вашега увек оданог поштовача и верног извештача и сарадника Јанка.

Суботица. (Свечарска прослава „Добротворне Задруге Српкиња .) Шре неколико година овдашња Задруга Српкиња усвојила је за своје свечарство Сретеније Господње, као спомен оног дана, у који је зачето оснивање саме Задруге. Тај дан се од неколико година слави као крено име наше Задруге, па иове године провлављено је свечарство право српски са свима нашим лепим народним обичајима и обредима нашег светог православља.

У народу нашем много је обичаја. Ти су обичаји разнолики. Има пх и лепих, а има ихи ружних. Лепе обичаје треба да задржимо п неизопачене и на даље чувамо и гајимо, а ружне да пекорењујемо. Лепи обичаји дижу нам углед, а ружни руше. У последње доба почињу се заборављати многи наши обичаји, а и што ве задржале, почињу се јако изопачавати. Не славе се данас већ више ни крене славе онако, како је то био обичај у стара времена. Са прославом свечарства енажпо се дух народни, крепила вера православна а данас та слава слави се са сасвим другог гледишта. На славу се искупи, што но

реч, сво село, па се ту теревенчи по неколико дана, па бива и разбијених глава и онда се каже како је свечарство весело прослављено. Наравно, да овака слава нарушава нам углед пред страним светом, а материјално нас упропашћује и онда је истина, да нас свечарство наше скупо стаје. Али кад се оно слави онако, како му је само важно значење код Србина, онда та слава крепи Србина у свима народним особинама, јер где је крено славље,

ту је православље, а где је крсна имена, ту је Србина.

И наша Задруга са прославом свога свечарства јасно показује, е је провејава дух Орбински и вера православна и ми ову верску и народну свест наших чланица, Задруге наше, високо ценимо и поштујемо, јер је ово још увек знак будне свести наших матера у чијим је рукама будућност Србинова. Док се мајке наше умеју одушевљавати за оно. што је ерпеко, не треба нам се бојати, да ће нам узданица, наша свешћу клонути и малаксати. Јер она свест, која се са усана материних нежним пољупцима пресађује у млађана срца наше Српчади, тешко се угушује.

Сама слава свечарска обављена је овако. У суботу пред Сретеније приређен је у цркви свечан шарастов у помен умрлих чланица задружних; на парастосу је чинодјејствовало месно парох. свештенство, а појало је складно и умилно певачко друштво. '

О Сретенију, на дан самог свечарства, после св. литургије са литијом прешло се у велику дворницу црквене општине и у присуству многог народа и чланица задруге освећена је свечареска водица, а по водоосвећењу потпредседница Мица Ј. Радића и чланица управног одбора Емилија дра П. Радића, преломиле су свечареки колач; за време овога црквеног обреда и лепог нам народног обичаја певачко друштво је умилно одговарало на јектенија и појало прописане црквене песме. После овог свршеног чина, парох Светозар Димитријевић поздравио је чланицама евечарску им славу и истакао како је њихова задаћа врло племенита и узвишена, па их бодрио дау своме родољубивом раду истрају а све у корист и напредак нашега народа. Затим су задругарке, као домаћице угостиле присутне госте своје пивом и разним ђаконијама. Тај дан

у вече приређено је забавно вече са томболоми

игранком. Ова забава била је посећена врло лепо, видесмо леп број задружних чланица, а још већи број нашег ратарског света, тако, да можемо