Женски свет

176.

Суботићке и велика жупаница, Хидегети. Трећи дан се вратила г-ђа Суботићка из

гт-ђа Агата пл.

ВА

Небрату.

Родисмо се под једнијем кровом,

Из утробе једне исте мајке,

Једним смо се научили словом, - Слушали смо једне исте бајке.

Крвца нам је једна иста текла,

И струјила кроз тјелесне жиле, Једну нам је рјечцу мајка рекла - Једне нам је дала исте силе.

ЕЦ

„2

6

ЖЕНСКИ

СВЕСТ

Вуковара у Нови Сад испраћена исто онако свечано, као што је и дочекана, обогаћена општом љубављу и поштовањем.

(ИХ

~

Ал ти јадан небрате Кајине Изневјери материну крв И постаде безуман к'о црв; И подиже ти несрећни сине На свог брата издајнички мач, Па удари тад у срамни плач. Сански Мосли, 1906. Јово Г. Поповић.

ЈЕ

Што нисам камен»

Што нисам камен и нем и хладан,

Да не знам шта је злоба и свет, ____Што нисам камен без срца без речи, Е Да не знам шта је ни удес клет!

Што нисам камен без срца и речи Да ништа ме знам, што чини свет, Да не осећам ништа, шта бива Што нисам младић скамењен цвет !

| __ Сваког доброг Србина п умиљату

Српкињу, свако старо п младо чељаде,

које уме да равбпра добро од зла,

| мора да склони на то да осуђује једну

| ружну појаву у нас, о којој Бе бити речи у овом нашем напису.

У нашем народу, од вајкада а и сада

омпљено је писање писама. Спп оцу,

отац сину, мајка кћери и ова њој, род роду, пријатељ пријатељу, повнаник повнанику, драги драгани гом срца свог,

и драгана дра= пишу писма над нису

Овако ја сам младост рањена, Осетљив, нежан зелени крин, Целога света недужни син!

Ах, што кам нисам и нем и хладан

Да не знам шта је злоба и свет,

Да не осећам ништа... без срца да сам,

Што млађан нисам — скамењен цвет! Битаћ. Исаије Митровић.

| У фех

Не примајмо туђе зло.

Што је наше, није лоше. Српска народња реч.

близу једно другоме, ките што лешше могу.

Писма преносе вести у пајудаљеније крајеве и чинз велику услугу. У нашим народним песмама, на много се места спомиње ситна књига, као: „Драги драгој битну књигу пише“; или: -„Синоћ. мени ситна књига дође“; па чак се спомиње у нашим тешкпм борбама са Турцима, кад су наши јунаци робовали у тавницама, да ву писали ситне књиге „крвљу од образа.“

а у писму обично

ДР РЦ РУТ Ри