Женски свет

га од болести штити,

родне недостатке или их бар ублажи. Стога је потребно, да мати још у своме благовловеном стању живи умерепо, да се сходно одева, да је што више па чистом и слободном ваздуху; да умерено ради и да се што више креће, а да ег чува п клонп свака ударца, пада, вања п лешкаља, а да је прптом увек добро расположена. Све су те прппреме, које врло повољно утичу па живот пи здравље новорођенчета. А кад, божијом милошћу, дође дете на свет, већ се од првог дана почиње неговање и васпитавање његово. |

При неговању тела, најзначајнија је грана п чување. — А шта равумемо под чувањемг Чувамо дете опда, ако га ваклањамо од сваког штетног утпцаја који му развијању његовом смета. Чувању ваља да је почетак јоште пре рођења а свршетак, кад већ дете доста снажно п паметно буде у толико, да се већ од штетних утицаја на његов развој п само чувати уме. Чувањем Пе здравље п чврстоћу детињега тела. Здраво је оно дете, којем не достаје ни један део телеснога састава, а телесни редовно делају. Да и надаље здрави п крепкп остану: ваља мати да свпм сплама бдије, чува и лебди над чедом својим, да а редовно разви јање потпомаже. Ва здраво развијање по: требне ву ове чињенице: ваздух, храпа, одело, чистоћа, место бавлења, светлост, кретање п миран одмор.

Дете после свога рођења први пут удише слободпога ваздуха. Ако је ваздух чист и свеж, добар п умерен т. ј. 16 В" или 18, у ком дете живи, то ће се здравствено и развијати; ал ако га на веђу топлоту привикавали будемо, омекшаћемо му организам тако, даће и при најмањем навебу отпорну равнотежу па Ру биттиу те ће бити жртва небројених болештина. Детињу собу ваља чувати од дпма или дувана, тако исто п јаке топлоте, као и хладноће.

По децу је врло опасан топао п влажан стан, јер се у њему лако раввија, клица шерофуле. Ваздух свеж даје при-

_ родно руменпло. Не треба дакле матере

ЛОЊО“,

органи ,

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 9.

да пропусте ни једну прилику а да своју малену децу, чим им време дозволи, по папосе на свеж ваздух п у веленило, јер је ово пето тако важно као и храна.

Поред доброг и здравог ваздуха најглавпија је чињенпца снажном п адрлвом развијању = храна. Одојче ваља храпшти материнилм млеком, а само ако је мати болесна плп слаба, тада тек ваља накпач дити храпу дојкшњом, илп кравијим млеком. Код многих матера У ВИПРИМ круга впма увукла се мода, — част пвуветцима — да и онда ако су здраве као кремен, не доје саме своју новорођенчад, него поверавају дојкињама. да то често опо малено детенце, које дојкиња 6' дана у дан гладно нахрапп, жедно папојп, купа, повпја п превија у суво а чисто ставља, тако се привикне дојкињи да ју сматра као своју мајку и више ју заволи, него своју. рођену 1 матер, шта више, дете се од гдекоје матере, која св обуче у свилу п кадифу у плаши те бризне плакати, кад му се приближи, па тек гад ппђеоску главицу своју на груди дојкињгне прпслонп, — тад му тек, као опо после прекања благе летње шинице п кад со опо дивна шарна дуга појави, тад му тек кров сувне очице онај невини осмех пз бије. Матере, та не у у вајте страним п туђим дојкињама. овај они! ! Ра лепши је осмејак тај пи од самог небескога сјаја —- из детињих очпца трепти опа љубав, појела сам Исув добре, кротке п невине усрећава, њоме награђује и матер, којћ детета ради сама себе жртвује!..

Матере у овом једном будите себичне, стецпто себп тај пебески осмех само пн једпно себи тиме, да ако само можете, дојите п храните саме своју поворође нчад и ви се неповредно е' њима заба:љајте. Кад већ. дете почне је да мати дечију храну изборе тако, да код лучења материје у детету, спажшењо костију п развијање мишића потпомаже Ово ће пак у првом реду учинити млеко; које чосеку од колевке па до гроба до вољно снажне хране пружа. За овим одмах долази јаје, масло; ва тим разпо бпље, поврће, особито спанаћ п мехуна-

јестп, потребно