Женски свет

'сте биљке, које усљед обплате крочне садржине своје потпомажу развијање костију. Дајоме поврће се са мало меса даје, којим се помешано жрањиво поврће ја п радије употребљује. Зато велим, са мало меса, што човек није ва ону снагу н моћ, која се из меса савтојп, а тога пе, што пи крв која се па месне хране добива нпје тако чиста, као од поврћа получепа крв. А баш ину свежем месу пема толико снажне хране, као у декојем поврћу; па пр. у свежем месу има 15%, у грашку п пасуљу 24% у сочиву 30% а у купусу 35 % храњиве материје. Истина, да се у сушеном месу 62", пбрпна ралавгли, соли то јело је тешко, па вбог тога бат: у отменим по. родицама се најмање хране плком храном. У биљним јестивима пема о их шкодљивих, дражљпипвих саставних делова као: креатина, фосфорне кпселпне, соли п ТД. које би слуз стом»кове опонпце приликом оварпвања у ту меру раздраж:ња довоДила, да би п саму прождрљивост проувречила. да то нека биљса буде главна храна; особито добро је давати деци млека, хлеба који је мешен од брашна на ретко сито провејаног п воћа. — Ва тешку је осуду поступак сваке оне матере, која, тек што је одбила своје дете од спсеа зен га привикава на каву; за осуду је стога, штто се дете овим начином одучава од храњивог млека, а поред њежних з1ваца његових тако ће му рано постати говподар равдражпва кава, — те јошт у своју обрану некоје матере смеју навести: „моја деца пе једу млеко, пе могу га појести, не воле га, него само каву воле“ !

А како је знало оно дете, док је као одојче на грудима своје матере гучући и тепајућп спсало живодавно млеког Та све од обичаја вавпеп. Мати својим прплмером ваља да своје чедо сама к добру Зоди; па бна сама, пе само да пм вува, чего 6' њима п'да једе од онога њима зготовљеног јела, деца пак гледајући то, привикну се најпростијпм,, здравим п најхрањавијим јелима, Нека мати недознољава, да јој дете свеудиљ гриска и жваКољи, те да на полак сваренога јела у

епа!

аи п ЗОВЕ

ЖЕНСКИ СВЕТ ; 107.

стомаку ново јело у стомак опет придолави. Безусловпа је потреба да буде три сата раздобља, између једног и другог хранења. Тада уредна мати своју децу на јело савива, — упути пх да се богу моле а ва тим пх ва сто посади, веже им ручник око врата да би се на чистоту п чување одела привикла, а по том свима од једног и истог јела дели. Које дете пробира, ваља му —- по старокалуђерском обичају који на време ручка присутип не беху -— тањир преврнути, у внак да неће ништа добити, јер дете вије гладпо, а глад је најбољи кувар. Ово уједно и другој деци ва добар пример служп да, у јелу не смеду бирати, него ваља оно јести, што им њихова мати даде.

Брижљпва мати, која децу своју воли, ·

ако је к томе још, ако не баш кош, а оно бар коморица пуна, она ће учинити недељни распоред јела тако, да свакога дана друго и друго јело на ред долази; које ће деца у размени, ма да га п мање

воле, ппа: покусати у том уверењу, да

ће другога дана на ред доћи омиљеније им једо, а појешће га и с тога, што знају да друго што и онако неће добити.

По свршеном хранењу, а богу благодарећој краткој молитви, ваља да се захвале родитељима за добивену храну и да се удале од стола, а мати да их води

или упути умпваоницп да: лице, уста,.

зубе и руке оперу. И у овом, мати нек је пример пи тако нека, навикава своју децу на чистоту,

У једној отменој кући видела сам децу да ужинају. Пре тога најстарије рече: »Мама, ја сам гладан!« Па иди у шпајз те узмп штогод, има тамо масла — бутера — па и друго што шта. „Али мени то све не треба, него дај ми сира!“ Та дала бих ти, алп је потрошен! — Напослетку изнесе велики свињски кулен шварта — те од њега нареже кришака Кодихо му год лакоме очи желепше, на то пак накрижа црног лука, а спрћетом закисели и покуса. Млађа пак деца меда желеше. Донеше један повелик лонац меда, посадише се на скупоцен диван, те кашиком кусаше. тако, да је све цурпо мед како на хаљинице тако и на скупо-