Женски свет

матинчевој Марији, те отуда је са освјетом и оклевао. Једном му Јелкина мати по трећи пут рече: да изврши освјету и да се вјенча с Јелком. После тог не остане му нигата друго него да се спреми на пут. Између Црне Горе и Далмације постоји суха мефа. Владоје пође тим путем. Идући путем сједе наједну кладу да се одмори, па коцкајући се грошићем, који је понео, рече: ако овај грошић пане на главу, нећу убити г Буру, ако пане на писмо, убићу га. Судба хтеде те грошић пропадне у пукотину од кладе и тако не знаде Владоје, пгга да ради. Идући даље рећи ће опет: кад дођем до г К>урине куће и Т>уро ми врата отвори, убићу га, ако Мара, нећу. Кад је дошао до куће покуца, а Мара врата створи и насмеје се на њега. Владоје је био поражен, не хтједе се осветити нити се повратити у Црну Гору, него остане код њих. Како се за дуго Владе не враћатпе кући, збуни се Јелка и мајка јој и почеше распитивати те чуше, да Владоје узима Мару. Било је то јесенско доба; чује и Илија за то, па обуче свечано одјело и оде Далматинцу, а овај га лепо дочека и хтједе да га погости, али Илија рече: хоћу прије да знам на што сам догаао и јесамлисигуран. Далматинац га запита штажели? Ту бијаше и Владоје у соби. Илија рече, да је дошао Мару просити за жену. Владоје ће на то: Мара ће битш|гоја, а Илија одговори: Ти немаш тнтаовдје говорити, јер ти имаш твоју заручницу у Црној Гори, а ја сам незаручит и имам право просити дјевојку, која ми се допада. Из тога се даље заметне препирка и свађа међу њима двојицом и Далматинац ће рећи: па нека дође Мара овамо и нека каже: кога ће од вас двојицу примити, а мени је право, ма који био. Мара на то униђе и рече, да ће бити Владина жена. Млија ће на то: па видићемо се још, то није готово. Прлближивали се Сви Свети, а Мара је бпла католикиња. Чује Јелка, да ће се тај днн у цркви навјестити Мара и

Владоје, па се украде ол, мајке, иређе мјеђу, оде у‘ Марипо село код једне познате и други дан кад је свјештеник навјестио Владоја и Мару у цркви, чу се жесток врисак. Све се обазре да види од куд долази врисак и видјеше Јелку у задњој клупи на поду лежећи. Подигну је, јаве одмах матери и пренесу је кући, гдје је дуго боловала. Дође и дан вјенчања Мари и Владоју. На дан вјенчања искупе се велики сватови у авлији, сви у свечаном руву обучени н у првом реду на коњгша стајаху Мара и Владоје п чекаше полазак у цркву. У тај час дотрча Илија у свечаном одјелу на коњу и стане између Маре и Владоја, рекавши: идем с Маром, а ти Владоје имага твоју дјевојку у Црној Гори, (тим је Илија мислио Јелку освјетити). На то се заметне свађа пзмеђу Илије и Владе и у тој јарости трже Илија сабљу и одруби Владоју главу, па хтједе да пребјегне у своју отаџбину, али ње гов коњ није био најбољи, те га стигну и ухвате на далматипском крају, предаду аустријском суду и суд га осуди на 20 година тешке робије у Старој Градишки у Славонији. Мара од туге осгави родитеље и отиде у један самостан, а Јелка је полудјела, ходала по шумама м блудила. Матерн је кадкад дошла и опет у гору побјегла. Црногорски народ је имао сажаљења према њеној нвсрећи и пазио је. Две године после тог догађаја наетупила је година 1848., а тада је путовао владика Петар преко Славоније у Срем па походи уз пут и Илију и запита га: Би ли могао што учпнити за њега. Имаш ли, рече Илији, какву жељу, па да замолим цара за тебе? Илнја му одговори: Моли, Господару, аустријског цара, да ме пушти у моју земљу па макар ме там° одмах стрељали. Владика учини по молби. Цар отпустн Илију и преда га владици на расположење. Овај га одведе у Црну Гору, гдје је живио без сваке казне до своје смрти. Лова Градишка, 1906.

Са нјемачког превела: Милица Велебит.

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 2