Женски свет

Hoћ је тиха...

Место ведрог ока жижак светли само Ал’ топлине нема, угаснуо жар! Нити се к’о некад весело гледамо Укочене 'очи тело мртва ствар!

Ноћ је тиха . . . село моје Изнемогло, тврдо сније, Свако спава, само моје, Плачно око сузе лије. Израњено срце моје Болови га љути тиште, Мисб стрепи, дрхће, зебе, Душа јадна мира иште.

Ја их питам, докле оне Са мјесецом броде лако, Па ко да ми тихо шапћу: Суђено је теби тако!... Са/рајево , 1907.

Гледам једну звезду - суморан и сетан! Тојезвезда твоја, што ми ствара јад— Па ипак сам био ја са тобом срећан А како сам тужан и несрећан сад!? Миле.

Ал’ га нема ... смрт јој оте, Најмилијег друга ето, Он почива вјечним санком, Ђе се шири гробље свето. Па сад с тога у ноћ јурим, Мјесечевих пуну зрака, И звјездице миле гштам: Што је судба моја така ? ...

Анто Јаблановић.

Л ИСТАК.

Освјетна кошуља.

Догађај из црногорског живота.

У Црној Гори владао је обичај, када један Црногорац погине од душманске руке, како се то у старо време чешће догађало, да су Турци или други народи Црногорце убијали и иоуодица тог убијеног чувала је ту крваву кошул>у, у којој је дотични погинуо, док се тај уби‘јени не освјети. Тако се догодило и за времена владања владике Петра П. да је неки Далматинац, по имену Туро, убио једног Црногорца. Заостала удовица и кћи Јелка имали су неког најамника, лепа млада момка, по имену Владоје. ТобијашеЈелкин заручник, али му је Јелкина мати ставила у погодбу, да прије освјети оца и онда да се вјенча с Јелком.

Тај убојгВа., Далматинац, имао је жену и опет једину кћер, Мару. Владика Пешар даде заповјед, да се те све крваве кошуље, покупе и тај обичај исшрјени, те за то буду два стражара одрећена, који ће ићи од куће до куће и те кошуље одузимати. Од та два стражара један је био Илија, који је радо гледао Јелку, те, кад су дошли Јелки у кућу по очеву крваву кошуљу, рећи ће Илија Јелки: ако будеш када требала пријатеља, ево мене, ја ћу теби за љубав све учинити, а Јелка му одговори: Хвала ти, драги Илија, ја имам добра пријатеља у мојем Владоју. Илија је тужно погледа и не рече нигата, јер је знао, да она не зна ништа о Владојевој наклоности према Дал-

Бр. 2. ЖЕНСКИ СВЕТ

33