Женски свет

и велике капиталисте, јер тако постају узајамни иптереси, који др;ке равнотежу. А шта смо ми ? Јесмо ли продуценти луксуза? Нисмо. Јесмо ли велике капиталисте ? Нисмо. Да шта смо ? Само нотрошачи! А куда та води, не треба тек погађати. Данас, с малим изузетком, свако живи преко своје снаге, и то само из сујете. Сујета нам је очи засенула, те не видимо, како јуримо у своју проиаст. Много се троши, те се с тога мало има. Данас, с малом изпимком, свако о свачему много говори, ма да о свему томе мало зна, говори само из сујете, да изгледа образован; пе мислећи, да ирава образованост лежи у квалитету правог знања, а не у квантитету површног зпања. Много говора, а ма-ло твора. Данас готово свако држи много на себе, а обично баш они, који мало вреде. Нуно буре ћути, а празно звечи. Сујета је најјача људска слабост. А шта су главни узроци тим појавама у нас ? Домаће и друштвено васпитање, јер ми се још и сада налазимо на раскрсници старе и модерне културе, у процесу кристализације нових и економних одиошаја. Од реформе васпитања зависи реформа друштва. Немачки народ може се и на томе пољу сматрати као реформатор. За илустрацију реченога пека послужи овај нример : У баварском купатилу Рајхенхалу има млекарство (»швајцерај«), где долазе многи гости на добро млеко, бутер и кафу. Близу мене седела је жепа једног професора из Минхена са синчићем од 6 до 7 година. Кад је гбспођа наручила бутер и хлеб, рече дете: Мама, ја бих и данас хтео каве. Један дан каве, а други дан бутера! рече мати. А за што, мамо, тако ? За то, дете, што је бутер јефгипији за 10 пфенига, а две 'порције чине 20 пфенига. При томе извади из шпага нотес и оловку и пружи их детету. Израчуиај, колико то чиии за недељу дана, а ја ћу ти после помоћи, колико то ивноси за месец дана, па s за годину дана. Кад су свршили рачун, рече дете зачуђено: Мама, па то је много новаца! Јесте, моје дете; па помисли само, колико се твој добри тата мора мучити, док заради све, што нам треба! Па би ли онда лепо

било да трошимо и на оно, што? иам није нреко нужно ? Мама, мени је жао мога слатког тате. Ја не ћу више ни бутера јести; само те молим, да ми даш за ужину парче хлеба, јер сам гладан. Где матере тако васпитавају децу, тај народ мсра напредовати. А шга би српска мајка у таквој прилици рекла ? Рано, хоћеш ли две каве ? А да детету ствар на тај иачин разјаснимо, тешко да би којој од нас на ум пало, него бисмо се још стиделе, да такве разговоре на јавпом меету водимо. Славни ирофесор Лоренц Штајн, који је иисао о народној привреди, у свом знаменитом делу „Die Frau und ihre Stellung in der National Oekonomie“ вели змеђу осталога: »Ja ценим сваку госпођу која, осим основиих наука, набавља себи поуку, која оплемењује душу и срце и ошгри ум за схватање природних закона; која зиа кухињску кемију и кућну хигијену, и која уме прорачунати, да са дохотком свог мужа изиђе на крај, и то тако, да све иотребе подједнако подмирују. Где пак нема капитала, да се нешто одвоји и за црне дане, таква ће госпођа и своје кћери васпитати у томе правцу, те ће и она постати важне чињенице у економном и културном развитку свога народа.“ Та Штајнова књига преведена је готово на све европске језике, а да ли је изишла и у српеком преводу није ми познато. Али ми је познато, да српска књига пружа врло мало душевне хране другој половини нашег народа. српском женскињу. Поука професора Штајна уродила је жељеним плодом у немачком народу, као што се види и из наведеног нримера. Kyila. школа , црква , то су опет једно врло важно три. Од њихове реформе о од еманципације женскога духа, и равнотеже људског разума и људских права, зависи спас света од вековног мрака незнања, у којем још и сад чами огромна већина човечанства. Решавање политичких ироблема зависи од решавања социјалних; а ових опет од економних. Подизању економије могу само природне и техничке науке допринети. Пође ли овима за руком, да и животним намирницама и у огреву постигне такав успех, као шго је постигнут у саобраћају и у индустрији: онда се та питања морају сама собом решити, еволуцијом модерне културе. Модерна

Br. /2. ЖЕНСКИ CBET