Женски свет

култура укида монопол знања и проглашуЈе просвету општом својипом. Сваки народ има задаћу и дужност, да приноси културпом напретку, и што више припоси, тиме добија већу диввденду на умни и материјални капитал, који је уложио у културу и стекао својом моралном снагом. Снага је моћ, а живот арена у којој кличу само победиоцу, а о побеђеном нико не води рачуна; највише, ако га жале; али тешко оном, кога шале! У тој борби одржаће се само онај, који је наоружан знањем и оснажен иетрајном вољом. Незиалице и мекушци подлећи ће, прегазиће их точак културе, који сад иде мпого брже, јер га тера пара и електрицитет, то најимпулсивпије културно средство садашњости. И ако је штампа највише за културу допринела, пара јој је дала крила, јер сад људи на крилих паре с једног краја света на други прелећу и носе своје умне и материјалпе производе. А електричиом струјом измењују мисли муњевитом брзином од Истока до Запада, од Севера до Југа. У модерној култури има епоха, које су јединствене у светској повесници. У прву епоху долази иара , у другу елекшрицишет , а трећа је још у повоју — аеронаутика. Ако наука © ваздухопловству узима животне снаге да се развијо и на практичном пољу, биће то не само епоха која ће све тумбе окренути, него ће то бити и револуција у физиолошком развитку човечанства. Познато је, да извеспе ваздушне и висине климатске промено повољно утичу на тело и мозак, и отуда она свежина, она отпорна физична снага и проналазачки дух у становника американских пасеобина; јер спољашњи импулси чине готово целокупну суму нашег мишљења, од прилике 95 процената. У одојчету, које мајка љуља на крилу,

дрема историЈа културног развитка, о коме ни наше време нема појма. Сваки народ има уједно задаћу и дужност, да од модерне културе усвоји и асимилише оно, што одговара његовим особинама и његовим прпликама, и што не стоји у опр'еци са његовим идеалима. Данае се борба за опстанак не води више само у пристаништима појединих народа, него на пучини културе, и ко нема комиаса и не уме управљати лађом своје свести, тај је изгубљен. Велики људи и њихова дела чине суму, по којој се броји и цепи културни напредак сваког народа. Ово добро туби, срнска омладино, јер ако тој суми не принесеш, нећеш свом народу користитн. Али за тај принос траже се бисгре главе, одважна срца и веште руке. Кућа и школа имају задаћу да те особине негују и развијају. Оне имају и ту сврху, да у младежи образују вољу и карактер и да буде и ухврде осећај дужности, љубав према самообразовању, те да тако створе борце за истину, правду и слободу. Вмичанство дела је снага воље. А сад да завршим са још једним три. Свака прослава је жив споменик пијетета и има троструки значај и троструку сврху, односила се та прослава на заслужпе људе или на заслужна друштва: да освежи сиомен на мршве и њихова дела , да буде израз иризнања живима и да у онима , који ~Re се тек родити, изазове жудњу , да њиховим иримерима следе. У то име слава и хвала добротворној Задрузи Српкиња Сомборкиња, која данас прославља десетогодишњицу свога плодног рада, себи и српском народу на кориет и дику. Од нас хвала, а од Бога здравље и весеље свим задругаркама и њиховим милима! А оним чланицама, добротворима, који вечни санак бораве, дај Боже у рају насеље!

ЈУТРО.

Посматрам јутро живахно и свеже, Чије се сунце полагано диже, Сјајно и жарко; како пред њим беже Таласи таме у дољу све ниже: Суводање.

И живот с нова иза сна се буди Топлином зрака и светлошћу појен: Овако јутро, драга, мени руди, Од кад је исток душе ми освојен!

Рад. М. Ћирић.

30

ЖВНСКИ СВЕТ Бр. 2