Женски свет

Стр. 154. ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 7. и 8.

груди, а дете ће чути и осетити да: У то име: Српске мајке напред! неће нико дирати, — несме нико ди- Ш ид, 1. маја 1907. рати! Олга Костић. о УН Ујо УК 9

ВИДИМ ДА МОРАМ.

Рекао сам да ћу пјеват' Рекао сам да ћу пјеват' Плаву зору како зори, И мирисном росном цвјећу, Шарно поље, лисну гору Казао сам... али шта ћу И поточић што жубори. Кад ми мисли теби лјећу.

А и ти си цвјетак дивни, Љепши него друго цвјеће, Е, па онда зар је чудо Да ми мис'о теби лјеће»

СРПКИЊА СИ!

Атлета.

Кад на теби видим руво Ал на теби када видим Српско да ти тело краси Туђа рува свака кроја, При том стидак девојачки А дукати да ти ките Онда знадем Српкиња си. Она мека недра твоја —

Разнолики накит други, Онда питам: Ко сиг Шта си». По раскошу оном твоме, Ко ће рећи: Српкиња си! Гуња, 18, јуна 1907. Лазар Пешић Јованов.

= ђ КРАЈ РЕКЕ.

Безбрижно и мртво површина спава Не жуборе вали, нит се вода пени.

Ко уморно дете без свести и моћи, – Ипак чујем звуке с површине меке, •« _А с висина месец лик јој озарава, И у немој ноћи јављају се мени

И трепере зраци у прохладној ноћи. Кб акорди пуни симфоније неке.

То се гробље, ваљда, у дубини буди: Васкрсава живот на дну вала речног, И спокојством кренут, пун негдашње жуди, Стреса оков студи и мртвила вечног... Загреб, Славко С. Диклић.

2 (50)