Женски свет

Бр. 1. и 8.

ЖЕНСКИ СВЕТ

бтр 55)

његовим. Природа, сама по себи брине се. зато, да нам сачува ово достојно место, а ми, ако хоћемо да јој благодаримо, можемо то учинити најлакшим и најприроднијим начином, најбољим и најсигурнијим средством: срцем!

Љубав наша према деци, то је све, што природа тражи. То је све; — то је тако много, а ипак тако лако, да наша дужност, за делање на овом свету, јесте и остаје: богодана!

Замислите само, оно дивно мало створење божије, које нам јавља да је ту ради задовољства нашег, да је ту ради опстанка света, а зависно од љубави и неге матере своје.

Та је ли тотешког Зацело није! Где је срце посредник за остварења великих задатака, ту је успех несумњиво основан, ту је поље рада благословено и — плодно! Таково поље рада, као материнство што је, ја не могу уступити ни једној задаћи ч0века, могу само да му завидим ако је све тешкоће у путу његова делања умео и могао савладати, могу да му завидим, ако је физички и умно јак.

Ми жене, ако смо довољно обра: зоване за наш позив, опазићемо брзо, како је тај живи предмет за нашу обраду већ дошао углађен и диван, поћи ћемо у корак напред, и видећемо да нам је једина дужност: «да га на рукама носимо» — вазда у висини свога срца. Свакога часа, опазићемо како се развија духом и телом, како прима све утиске из своје околице, · Како се приближује срцем и душом својој мајци; оно постаје целим животом предано својој матери, постаје право чедо њено!

Развијање тела и напредак духа детиња, не само да је олакшица материнске дужности, него постаје из дана у дан све већа и све милија забава њена, све већи и лепши по нос њен!

Прва благодарност детета према мајци лежи у погледу његову; у радосном тапшању ручица када нас види, и прве речи његове: мама!

То је управо чина.

Живот сваке матере је леп. Леп јеи мио, ако га заслађује. здравље и доброта њене деце. Па и та у многоме зависи од нас. Ми треба и морамо да научимо, како се негују и образују деца, како се изводе на прави пут, како ће примити најбоље особине човечије самостално у своје руке, — укратко: како да постане човеком!

Дете је најближе мајци, мајка најближа детету, и ако тај факт у животу сваке матере постоји, онда је вештина за овај по човечанство важан и једини задатак наш већ ту! Мати треба да има бистар поглед на живот, треба да познаје људе и треба да живи мирно. За сваки посао, а нарочито за ваљану негу и брижљив одгој њене деце, треба јој слободан правац њена рада и тихи живот њезина дома. Мир је најузвишенији појам среће, и дете у таковим приликама добија правилно сваћање и посматрање свега и свачега око себе, и оно улази вољно и храбро у живот.

У срце детета морамо усађивати љубав према животу и свету, а вољу према раду и дужностима у опште. Дете мора од малена учити разликовати добро од зла, доцније морал од непоштења и најзад постаје оно — по овим правилима одгојено — и само добар учитељ млађима.

Успех, на тај начин постигнут, важи у очима сваког човека као једно велико дело, а посебно свака мати, па ма она живела у најскромнијим приликама, рећи ће при загрљају таковог свога детета ове речи: Кога је мени Бог дао, — и шта је мени Бог дао!

Улога мајчина је дивна; и као што рекох, једино срце мајчино може да буде истински чувар и бранилац детета, а у моментима, када заблиста у очима детета капљица сузе, нека га привуку руке њене на своје топле

поезија живота мај-