Женски свет

Бр. 7. и 8.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стрг о 5:

рији слака. У бечкој галерији слика, налави се 6 пдеално изведених слика, лепих жена од овога мајстора а у свима тим сликама, назпру се прекрасне црте и облици Виолантини, као и њезине ћерке Маргарите, које се деда у своме вавештају онако богато сетпо.

Да је Тицијан своју горду кћер Лавинију, праву млетачку лепотацу, много употребљавао ва свој модел, повпата је _ ствар. Она је делпла ову улогу са оном младом женском појавом, која као „Та таефтевве ди 'Тиеп“ долави међу најлешше слике „Лувра; даље са Херцегињом Елеонором Ае Гонцага, која се дала сликати као „Га ђеПа“, као млада жена одевена само у бунди и као Венус, која се одмара на дивану и позната је под именом „Венере од Урбина“. (ве ове слике, тако зване еманциповане Херцегиње, смештене су у флорентинској галерији слика. „Лавинија је у берлинској галерији престављена врло чедна, у богатом руху одевена лепотица, која држп изнад главе воћем напуњену ћасу. У бечкој и дражђанској галерији п ту је она чедна престављена као невеста, која у руци

држи перјем оперважену лепезу. Лавинија се удала 1595. године већ као преврела девојка, за некога Корнелија Сар: цинелу и добила је од свога оца у име мираза, за ондашња времена велику суму од 2400 дуката и тежак златан ланац. Она је своме мужу подари штесторо деце и умрла је већ 1561. године.

Веома је занимљив п другп однос у коме је стајао други „чувени модел“ према своме мајстору, а то је била Саскија Уленбург према Рембранду, њезином толико обожаваном супругу, ва кога се удала 1634. године. Она беше лепа и дражесна ћер угледних пи богатих грађапа ив Фрисландије, где јој отац беше, најпре градоначелник, па онда дворски саветник. Она је донела своме мужу пуних 40.000 форината мираза. Но, још више од тога, она је унела у дом, Рембрандов врећу и пуно задовољства, унела је чар истинске домаћице, али је неумитна смрт учинила крај срећи њиховој.

Уз веве са овом љубљеном женом, потицала су многа подстрекавања за Рембранда. Слика његове жене, лебдила му је непрестано пред очима и у свима његовим сликама, ми видимо Саскино весело и љупко лишце, где игра пресудну улогу. После њене смрти, истина ми видимо да Рембрандова радна снага не беше малаксала, али је у његовом домаћем газдинству наступила така низбрдица, да је Рембранд 1656. године пао под стециште. Када су 1669. године у Амстердаму сахранили овог великог мајстора, тада је спуштен у гроб један спромах човек, кога је одвећ рано оставио његов анђео хранитељ.

И Рубенс слично Рембранду, добио је у својој лепој жени Јелени Фурнети, коју је узео 16830. године после смрти своје прве жене диван модел,ау исто време његов дом нову срећу и ново задовољство.

Поред многих слика, у којима је он престављао лепоту своје жене, јест и она породична слока, где се он шета испод руке са својом женом, која држи једног дечка на узици.

Ова сз слика налави у Рочилдовој галерији слика у Паризу. Он је лепоту своје жене преставио у многим другим својима сликама религиозне и митолошке природе. Он је њезине дражи преставио чак и у најинтимнијим позитурама. Њих није толико уочити у отмици ћери Леп токописа у Минхенској галерији, у „девојка у купатилу, у „суд Париза“ у Мадрптској галерији, где је на се примила улогу Венуса. Ако је Рубенс све до краја свога живота 1640. године био плодан и велики уметник, онда се то може у великој мери приписати његовој верној и дивној жени, која га је на то пуних десет година истински оду шевљавала.

Век и по, после Рубенсове смрти, дигла је француска револуција своју главу у вис и из метежа новог доба избио је смело, мудро и силно Наполеон на среду и одмах за тим попео се на царски престо. Сва породица Бонапартова дошла је до великих почасти —