Женски свет

Стр. 168.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 7. и 8.

ДА ТИ ПЕВАМ!...

(Једној госпођици.)

Хоћу, драга, да ти певам

Да из срца речи пишем,

Да излијем, душе мисли

Од њих, да ти, бисер нижем.

У милости, — у заносу, Да опевам очи твоје;

Од њих ствара бујна машта Идеале, душе моје.

На твом лицу, руменило Примамљиво, у свом жару, Блиско сунцу на заходу

Кад се губи у свом чару!...

Да опевам, душу твоју

Где је милост сакривена; Где заносан дах мирише Као ружа расцветана!...

Све да скупим, да опевам Од тог киту, да направим, Па на прси, где рај влада Као украс, да ти ставим!

Оснић (Србија).

М. Аврамовић.

ДОПИСИ.

Чуруг. (Изложбаженског ручнограда.) Чекала сам, жудно сам пролиставала наша јавна гласила, да чујем, како ће критика. рећи

своју о изложби женскога рада у Чуругу. Че-

кала сам, али дочекала нисам, За што се баш

нико није нашао, да похвали“) ако је за похвалу, или осуди, ако је за осуду"

При отварању саме изложбе било је света п из места пи са стране доста, али ток целе изложбе изгледао ми је нешто тужан; на лицима приређивачица пала је нека сета, нека жалост, па за што све тог Гледаћу, потрудићу се, да сама разјасним целу ствар.

Покрет око изложбе је сваке хвале достојан. Чурушким учитељицама и забавиљама је пала добра и сретна мисао, указала се добра воља, да ураде оно, што су урадиле. Подухват је био смео п тежак, Хоћемо ли објективно да кажемо, онда руку на срце, па признајмо, да су оне многе тешкоће и жртве поднеле, али без икаква успеха.

Већ: то, да нико није хтео ни да пише о пзложби; види се, да се нешто догодило, што није требало. да буде. Зар те учитељице пи забавиље чурушке као Српкиње, као чланице српске жен-

ске задруге чурушке нису могле или смеле са #) Овај је извештај доциије стигао п у печем одступа од првог у овом броју; јер замера приређивачицама, што нису покренуле у самој задрузи, те да би п боље испала и више одзива нашла ова изложба. За то п њега доноспмо јавног мишљења ради. Ур.

том лепом и сретном мишљу својом изаћи пред задругу, која би радо и драговољно прихватила њихову ·одушевљену "мисао! Не могу да се начудим изложбанској председници, која је уједно и потпредседница женске задруге, женска је иначе паметна, бистра погледа и подухватна, да је могла урадити оно, што је урадила, Женска задруга би сигурно одликовала своје чланице учитељице, па ко би другии могао бити у приређивачком и оцењивачком одбору, него баш оне по својој лепој спреми и богатоме знању» Женска задруга би их носила на рукама, поносећи се са својим дичним чланицама, јер није само 1 сироту децу, изложбе приређивати, Тада би изложба била

цељ задружна — одевати него и чисто српска, овако је била без имена, или наопако, зар је наступило време, да се стидимо свога дичнога и лепога имена п' поноса српскога »

Како би лепо, како би красно било, када би чурушка женска задруга, као једна од млађих сестара, умолила и позвала своје сестре, да изложе радове из места њихова. Како би величанствено било, када би те сестре сестри својој рођеној изаслале своје изасланице у лепоме српскоме оделу, ох, какав би то леп венац био, оплетен од дичних Срикиња са свију страна, које дођоше, да се са сестром својом сестрински искрено поразговоре! То би био неки састанак,

скуп српских женских задруга, који би за цело

и ношњи“

аи ~ вал ида

Ја