Женски свет

Бр. 7. и 8.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 167.

У СПОМЕНИЦУ

једној мојој рођакви.

Колико пута у твоме жићу

Сама ће рука, к'о да је зову, Подићи с чела попале власи И око пасти на збирку ову!

А књига ова, пуна, препуна Разних имена, спомена драги', Пренеће тебе из новог доба

У прошлост младу,

— ах, Боже благи !

И тада, тада, спомени ови Стављени овде од оног — овог, Ко тице миле пренуће срећне, Певајућ' песму пролећа новог.

Радуј се тада,

—- радуј и сада,

Сећај се целе прошлости твоје, Јер то је живот. И веруј мени: Кад прошлост гледаш светиња то је....

Ја знадем прошлост с борбе живота Где нисам пао, ни јоште стао, А душа душе одавно оде

Како и куда» Бог би то знао!...

Али кад стиснем заморно чело, И куцну часи светлога доба, Далеко тада од светске вреве Потпора иде а бега злоба....

О, лакше, зборим, то прошлост ходи,

И звона звоне,

о, звонте само !

У души мојој празник је тада: То мајка моја долази амо....

Београд, 20770. 1903.

Лишће пада,

Иде јесен нема, Свака мајка

Сину даре спрема.

Сеја брата Рузмарином кити, На поласку Сви ће сузе лити

2 Свуда звуци весеља Са милином милина

И

СИРОЧАД.

А кад дођу

Са венчања свати, Песмом ће их Баба дочекати.

Ја сам плачем, Самдаровеспремам, Сироче сам, Никог свога немам.

се оре, се дружи,

Сви о срећи сневају и зборе, Моје срце у самоћи тужи.

Ја не познам мајчинога крила, Њене очи што се мило смеше; Слабашно сам детенце још била, Кад ми мајку у гробље однеше...

Каменица.

Биослав.

О, миле су речи: »Слатка мамо!« Још милије: » ћерко моја мила!|« Шта је самац зна тек онај само, Ком је мајку хладна земља скрила...

У.

Јака зима,

Студен ветар дува, Дрвље ломи

И о стење грува.

Крај крстаче Стоји голо дете,

Шапће речи

Молитвице свете:

— Мили Бого, Прими чедо своје, (ООднеси ме

До мајчице моје...

УМ

— (Ох! свуда су Немилосни људи, За сироче Празне суим груди.

— Кад замолим Кога кору хлеба, Само рекне: »Мојој деци треба!«

И тад снажно Дуну ветарс брега, Дете клону Подгомиломснега...

Славко С. Диклић.