Женски свет

Стр. 174.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 7. И 8.

После грознога злочина, којега је жртва био добри краљ Хумберт, на роду се чинило немогуће помислити, да му ваља признати нову владарку и да та нова владарка није онаква иста као она једина међу окруњеним главама, која је са толико љупкости и милокрвности, са недостижним чаром правог женског достојанства круну носила. Невестица скоро доведена тек се растала са дивљом романтиком оних крши и са простим животом својега завичаја па се бојати, да се неће тако ласно умети наћи у положају краљице Талијанске. — Јелена Црногорка није можда ни слутила како је неизмерно тешка задаћа бити заменицом онакве жене узоритих дела, онаквог бића као створеног за престо каково беше Маргарита Савојска. У заносу љубавних снова видела је пред собом само зору белог дана на помолу, а бреме круне

привијаше јој се у магловитој даљини.“

Оно је почивало на крепким, мушким плећима бременоше краља, који та: да још у животу беше, те искрена, добра и нежна младица без бриге је могла сањати само о срећи својој и свога војна и наслађавати се помишљу, да је баш њој од толиких крунисаних глава усуд уделио ту ретку срећу, да по срцу може изабрати себи друга. Али у књизи судбине друкчије је писано. Из овога сна тргла је немилице Јелену црна вест, да је краљ погинуо од безбожне руке рашчовека из Монце. Са зебњом гледала је у будућност. Одиста није била тако лака ствар одменити краљицу Маргариту. Али проста природност, која је главна црта у карактеру кнегињице црногорске, онај једноставни, природни дух, у којем је однивљена, беше јој готово несвесно на помоћи. Ни најмудрији саветник међу дипломатама не би јој могао показати благословенију путању од оне, коју је сама од себе, по ша. пату срца својега изабрала, и она се реши да том путањом поступа изван неизгладљивих стопа прве краљице талијанске. И то учини Јелена при-

родно, просто подавајући се равнотежи своје здраве душе.

Све се обнавља, а ништа се не понавља. Маргарита је била краљица прве народне епохе, када је народна душа, будући још млада и високога лета, жудела за појезијом светлости и мириса. Када повесница буде рекла последњу реч о њој, легенда ће је понети на своја крила и уздићи до визије љупкости. Јелена је пак краљица новога доба.

% о 5

Огњена лава, која се охлађена стврдне у камен и крш, морена, та грдна залеђена просторија с временом се заледини и дрвеће из ње расте, цветно језеро, које кадгод у давнини беше један голем голет под водом, којој су милијардама звездастих корала тек облик дали, сва преображења на земљи и у води јасно сведоче, да су кретање и преобличавање прве погодбе живота. Класична слика свемоћна владара, коју су нам наши прадедови предали, лаганим радом векова ступила је у човечнију, савршенију мену. Људи нису ни данас бољи него су пређе били, али се морални видик размакао, те на место идеала свемогуће силе, пред којом све живо дрхти, и која је у старо време скиптром махала, дошла је жеђ истине и врсноће. Да бегме да народ изгледа и жели да те крепости засјају са висине престола. Данас се више не тражи од краља, да је најсилнији и најбогатији него најврлији међу синовима човечјим. На том путу модернога напретка видно је обележена и стаза, којом жена ваља да греде. Краљица Јелена је одмах с дохода разумела дах времена, правије осетила га својом чистом душом, оном душом, у којој се као у непомућеном зрцалу огледају две најсветије женске врлине — милости јаки матерински осећај. Она је не само жена краљева и мати наследнику престола, него и искрено и умно подружје сво-