Женски свет

Бр. 7. и 8.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стра 175:

ме мужу, жена роткиња, која је од кућног огњишта начинила светињу, коју она најватреније обожава, са кућом је срастао њезин живот и отуд светли она свем свету на видику као узор породичних врлина. А то силније дејствује на савест народа него и најдуховитије беседе са речитих усана.

Краљица Јелена стресла јеса живота својега све окове таштине. Она и њезин муж не маре за буран и метежан живот у великом граду, него обојима је мила тиха слободица у божјој природи, па зато најрадије бораве у дворцу Кассоп!т. А кад кад иду на летиште у Зап Теззоге или у скровито малено место Монтехристо, где се краљица, обучена као проста грађанка забавља, са својим ћерчицама и пеца рибу. Онамо она заборави,

да је краљица па пустивши на вољу.

своме срцу, које за сваког топло откуцава, живи за пород и кућу своју, врши најблагородније женске врлине, уноси у околину своју срећу и ведрину.

Милујући од свег срца децу, она их купи

око себе, доноси им милости и што је још више ословљава свако љубазним речима и милим погледима обасипље.

> + жЖ

Питате ме, је ли истина, што се говори, да краљица сама доји свога синчићаг Тај чин њезин стоји у савршеном складу са осећајима њезиним и са једноставношћу њезиних навика, те нема узрока да се у то посумња. Жена, мати, дојилица! Јелена је краљевску круну уступила за троструки позив женске странеи углед, који тим даје другим женама, најбољи је утук за оне усијане одметнице, које омађијоне лажним теоријама бацају под ноге многоцени бисер, праве женскости. Ова у истину модерна краљица отурује од себе палицу и краљевски плашт, и ено је где ходи по свету чиста у својој простоти, племенита у пожртвовању, човечна са сваким као казивач, који показује пут свима онима, које

су вољне, да другом дане сладе, љубав сеју и жњу и са блаженим осмехом на лицу живот уживају. Сомбор. Милутин Гавриловић

свештеник. ЈИ

НАДОПУЊЕНО

БРАЧНА ПРИЧА, (АидизЕ 51 пдђегд).

Био је у своје доба звезда на свеучилишту и није се сумњало, да ће по времену постати знаменит. Међу тим морао је још као слушалац права отићи у Штокхолм и тражити тамо намештење. Иснитну радњу мораде одгодити.

Био је врло славољубив, а иметка није имао. Зато одлучи да се богато и отмено ожени. И зато је, како у Упсали тако и доцније у Штокхолму гледао да добије приступа у најбоља друштва. У Упсали је, као старији ђак увек пио братинство са новопридошлим племићким синовима, а за ове беше особита част то познанство са старијим другом. Тако је он склапао »корисна« пријатељства и зато је сваког лета бивго позиван у летњиковце њихових родитеља.

Ту је ишао у лов. Имао је дара за друштвено опхођење, свирао је на гласовиру, певао, умео је забављати женскиње и био је зато радо виђен. Елеганција његовог одела није управо одговарала његовим средствима, али он никад није позајмљивао новаца од племића и другова. Купио је шта више и две безвредносне акције и није заборављао у скупштинама акционара о томе говорити.

Два лета удварао се једној племићкој госпођици, која је имала приличан иметак и већ се говорило о његовим успесима, кад од једном, њега нестаде са обзора тог отменог друштва, и он се вери са неком сиротом девојком, чији је отац био бачвар без икаквог иметка.

Његови пријатељи не могаху схватити зашто он тако сам себи заклони светлост. Он који је све сам започео, коме је залогај управо већ на виљушци стајао, само да за њим зине. Да, и он сам није могао разумети, како се то десило да његове много-