Женски свет

Стр. 184.

Баци један поглед на слабу, уморену и уплакану жену и пуну шаку сребрна новца даде сиротој жени.

УКена трчећи оде у оближњу цркву. А министар чисто несвесно журио је за њом. Пред олтаром клекне жена, да се изјада Мајци Божјој, која чуда може чинити, те, да би се смиловала и спасла јој од смрти њено дете. Министар замишљен и уморан стаде испред олтара и неколико минута као да не беше при себи, само ћуташе. У цркви већ не беше никог, па ни милосрдне жене, отишла је кући, да своје болесно дете и даље надгледа и негује. Само је црквењак ишао по цркви, бришући од прашине иконе и свете утвари црквене.

И овај велики државник, који је -сваку вероисповед исмевао и сувишном држао, отац у очајању, исто је то учинио, што и сирота жена: молио је Мајку Божију, да му поврати и даде натраг његову малу Евицу и он ће се одрећи свачега, одреће се ранга, сву будућност своју жртвује иу промену даје за живот детета свога. Бојао се, да је мало обрекао, с тога је понуду своју поновио.

Неко задовољство и утеху нашао је срцу своме у побожној тишини црквеној. Али за то није смео кући да отиде. Тек пред подне оде. Баш је професор кући „полазио, те, опазивши министра зграби га за руку и рече.

— Морам за велико чудо назвати 60лест Ваше ћерке. Јер још ни код једног болесника нисам изгубио наду за живот, али код Ваше мале јесам. Но, на радост свију нас, мала је Евица победила и надвладала смрт. Спасена је.

Министар уђе у собу. УКена од превелике радости падне му око врата. Ах, тако је леп овај свет, тако су добри људи! Утеху и блаженство прича за сваког још и овај неми зид.

Спасени смо!

ж

Дође и дан гласања.

Од посланика само они који су болесни не дођоше, министри су сви на окупу, а галерија је препуна радознале светине. Велика је ларма у саборници, знак

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 7--и 8: је, да ће се што необично догодити. Бја= једанпут тишина завлада, када је председник дозволио и високи, сувоњави и седи државник прозбори:

— Министар финансија жели да говори. · Блед као смрт устаде његова ексцеленција и говорио је... = Мао“ је. Пао је срамноси стидно... за увек... без икакве наде... У тишини га слушаху још, али он није више могао паметно да говори. И поред највећег труда не могаше речи избирати. Када је завршио, избије међу публиком подвикивање и лупање. [| непријатељи и пријатељи, сви га нападну.

Јер, шта је то: њима, ако његова лич-

ност падне» Њега самог и тако неће нико оплакати. Али како је могао својој странци тако велику срамоту, тако ненакнадиву штету нанети» Оне, који се могао из сваког заплета свагда тако славно извући !2..

Кочије су опет стајале испред саборнице, а господин барон журио је управо у детињу собу. Мати је сва изнурена и уморена лежала на дивану и спавала. Дете болничарка и госпођица чуваху. Њих барон пошље на поље из собе и налегне се над дететом својим.

Мирно је спавала мала Евица. У лицу истина, бледа, а испод очију црна беше, али јој било добро и уредно куцаше, а а дисаше лако.

Барон метне своју главу поред Евичине, лице Загњури међу јастуке и тихо плакаше и јецаше, први пут после детињства... Сузе навлажише плавичасту косу Евичину. Бисер беше свака суза ова! Радост, захвалност и неограничена љубав беху сузе ове... А данас је пао у парламенту, данас је изгубио милост богиње политике за свагда, данас навалише и викаху против њега његови најбољи пријатељи, данас је престао бити велик и знаменит човек у друштву и на сваком месту. Али, зато су ипак ове сузе, што их је над дететом својим пролио, сузе радости и неограничене љубави на спрам свога детета, сузе захвалности према пресветој Мајци Божијој и свевишњем Творцу небеском, што му његову јединицу спасоше од смрти.

Баја, 1906. Превео Душан.

нв вв еф

>