Женски свет

Бр. 9.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 203.

Према томе прелази сувишак од К 393':22 на рачун 1907. године. Рачуне су прегледали и за добре нашли г.

Лазар Шевић парох, Јелена Телеки и Анка Шевић. Сен.

У ИХ

И РОНЕ ВАКНКАН

ВОЋКА.

Ти тужна стојиш под зрацима врелим Што летње сунце на те вазда лије, А род ти зрели међу лишћем свелим Уморно вири, суморност не крије.

Пожутело лишће - знак блиског ти гроба Чини се, да те растужује, сећа Прошлости твоје и младости доба, Свежега лишћа и мирисног цвећа;

И као да чујем задњу жељу твоју

Што се из целог твога грма креће:

Да распеш плод свој ту, на земљу своју, Ал стрепиш, јер то људи дати неће!

ПЛОДОВИ. ЈЕ

Често вас посматрах док сте расли нагло, Добијали сока, боју, грађу једру, Под вама се грање полагано сагло,

Нихајућ' вас лако у лиснату недру,

И зраци вас летњи купаху у злату;

Ал сад јесен ступа ружна, сва у блату. Оштра студен руши свуд привлачне дражи, УКивот малаксава: ал сте ви сад лепши Но икад до сада; мисао вас снажи: Сазрећете скоро — сваки циљу спеши, Сањајући слатко у окриљу смрти

Док се лист отрже, грање голо дрхти.

П.

По гранама танким много вас је било, Ал посматрах често неколико красних, И дивих се њима: беху понајвећи, Трептаху у пламу боја лепих, јасних;

И ја мишљах да ће сазрети пре свију, Циљу свог живота раније доспети: Тада холуј један суд ми променио — Највећи су пали, не доспевши мети!

Суводање. Рад. П. Ћирић.

ЕНИ на | АРОН ОТА + 2 С НЕ

= = „_ ЛИСТАК.

с

1 ил в о о И У Ена С

НА ЗАХОДУ У СЕЛУ!.. (Илувија.)

Јот мало, па тек што није сунце сакрило своје румено умиљато лице, које бацаше опро: штајне погледе; као да се смеје од радости, лепоти шареног Тамо у зеленом лугу, склонио се славујак, па тако умилно извија своју песмицу, трудећи се да увелича, ону вечерњу, благу, примамљиву лепоту сунчаног за-

ласка!.... Та славујена

складна, као да одговара смејању сунца, довикује му несташно: „Лаку ноћ! — До виђења !

Благи пролетни ветрић, лелуја тихо, помешан са мирисним дахом шумског цвећа, доноси од некуд, неку дивну мелодију, чобанове фру-

ле, улружену са прекидним звоњењем, малих овчијих звонаца..,,

света....

песмица, тако нежна, тако

х

Оно величанствено румено 'лице сунца; оно екладно и њежно певање елавуја; оно прекидно, тихо звоњење овчијпх звонаца, она божанествена дирљива идила. Она примамљива шумска ти“ Као да еве то изгледа, да се човек налази у усамљеном манаетиру; где стари калуђер, тихим, благим гласом пева побожну песму са кадионицому руке, растура мирисаво, божанствено миље тамјана. Као кад клечи пред дверима чита побожну моевршавајућег дана, у благој божјег дома. Где се чује тихо звоњење, — објављује вечерњу!.....

А онај мирисави дах, онај благи поветарац,

хост, благост, са мприсним даном.

литву тишини

као да те постепено опија, заноси; а ти сепридајеш, ко детенце миловању. — Срце бије веселе откуцаје, — душа слатко овећа, — машта

бујно идеалише... ж