Женски свет

Стр. 207.

Ти гледаш, бацаш жељене погледе около... Изгледа, као да пред тобом стоји, лепа невина цура, па те зове, — зове те у њежни загрљај. — А тп раздраган, предајеш се, она те љуби, љуби те нежним пољупцима; ти све осећаш, тако слатко; тако мило, па уживаш никад да се не одвојиш!..

Ти сањаш, машта ради!...

Онај свеж, мио, заношљив, вечерњи дах те освежава, а теби је тако слатко; па ствараш у души рај!...

Поглед т;. руменом лицу залазећег сунца, које, као кад хоће у последњим тренутцима, да пружи сву своју драж! Смеје се умиљато, безазлено остављајући свет, да мирно почива, као и мајка чедо своје... Посматрати те трепутке, лиенату околину, где крог грање зелених дрвећа, продираху последњи румени зраци; посматрати еву драж природе, мора се рећи: »Боже, Боже, ве-

се опет оте оном примамљивом,

лики си“! —

· Па ту се тек налази цео евет човечијих пдеала; ту се налази извор пееничких осећања; ту се пружају природни оригинали и карактери приповстке. — Ту ум не може стати; ту машта не може бити мртва!...

Оно шуштање зеленог лишћа; оно тихо шапутање благог поветарца; она њежна славујева песмица, весело цвркутање врабаца; све, свеоколо тебе, изгледа као нека божанествена мелодија красних гласова, па опет каода чујеш једну песму: „Ох, ала је диван овај овет !...

Оснић, Маја. М. Ј. Аврамовић.

ДМ

МЕ УН

— ЈЕДАН ЛИСТИЋ ИЗ КЊИГЕ ЖИВОТА БОРИ Л. ЦЕПИЋУ,

Хи! — Питаш ме, драги пријатељу, што сам се ућутаог — Што! — Ућутао сам се, што ми је душа сломљена, тело измучено, живот досадио...

У глави има хиљаду мисли, које би хтеле напоље, па не могу по реду да изађу, већ пођу све на једанпут, закаче се и... не могу даље; нешто им пречи, нека их сила задржава да пођу, п оне тако стоје.... Оставиле су мало места за друге мисли, а кад дођу друге, шта ли ће тада битиЈ !

Моја глава, која је тако слаба, за тако силне

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 9.

све од једанпут, али их тада нико неће разумети... — То је исто, као кад у некој затвореној изби говоре неколико људи, сваки за себе, а неко наиђе, желео би да чује, то јест, он их чује: желео би да их разуме, ал не може.. не може!

Тако исто и моје мисли кад појуре све на једанпут, неће их нико разумети...

Еманциповати човека -— треба много стрпљења, треба много жучи. Обуздати човечије страсти, треба чврсте енергије. ја никад не бејах тако страстан, био сам и сувише енергичан, али сам ослабио. Енергија, тако јака и тако силна, која је бшла у мени, у тренутку ме је оставила.

ја сам нерешен, не разумем самог себе, не знам титанје са мном. === па Ја = па о = о

Устајем врло рано, одем у парк, шетам... Птичице се надмећу својим гласом, својом милом песмом; а ја то ништа не осећам, ништа не разумем. Све је око. мене: хладно — тупо — немо.

Што год је весело, то ме растужи. У грудима осећам неку празнину, нешто ми недостаје, — али шта» — Хм, шта! — Кад одем на гробље, ту се раздражим, тамо се развеселим. — Гледам оне хладне раке, знам да леже ту

она бића, која су мртва, хладна — непомична... И ја сам мртав, хладан, али непомичан, већ се крећем с туђом- вољом — као аутомат.

Пре неки дан бејах на гробљу. Чух једну старицу како јадикује, нариче за својим јединцем; грунуше ми сузе на очи, плаках дуго; горко, не знајући ни сам зашто... Прошапутах: — не илачи, он је срећнији од мене, пусти га нека спава свој вечити сан:,...

Ох и ја тад зажелех тај вечити сам. — О,

ражали се пи мени,

како то боли, како то тишти, како то пече —

Ови сури облаци много утичу на мене; намргођени, хладни пролазе поред мене! — Ја их гледам, тражим ма ш најмању тачкицу азурнога насмејаног неба, да разгалим душу своју, али заман — Они пролазе натуштени гордо више мене, као да ме презиру. Суза ми кану из ока, те окваси моје суво бледуњаво лице; јак из груди, а кроз

нема.

пспрекидан уздах оте ми се

уста прође тихи шапат: — Боже ја нисам крив!

Да, ја нисам крив. Ја је нисам волео, бегао

ударе, мора препући! Мисли ће тада излететисам од ње, страших се за самог себе. А она: