Женски свет

Бр. 9.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 207.

споменути о својој неисказаној љубави. Само би јој се учтиво захвалио и једва промуцао:

— Ох како сте добри! М то би био цео разговор што би с њоме проговорио. Али су се у души обоје осећали сретни што су се видели, Обоје су сањали о сретној будућности ма да своја осећања не повераваху речима једно другом,

Кад је Мирча свршио последњи разред препарандије, директор га позва, па рече:

= Драги мој Мирча, ти си свршио са одли ком своје науке, а тек ти је двадесет година, Била би заиста грехота да те баце где год у село за учитеља, кад би могао бити са твојим даром народу од многе веће користи, Ја сам, са неколико својих пријатеља израдио код црквеног сабора, те су и тебе међу десеторицом питомаца избрали да се даље образујете, и уверен сам да ћеш наше наде и на даље оправдати као најодличнији, Дакле спреми се, драги Мирча, да пођеш кад буде време. — Наједанпут застаде, погледа Мирчу који је побледио као смрт и оборио очи, запита га скоро поплашено:

— Шта ти је: Мирча, да ти није зло:

— Не, господине, није ми зло, само сам потресен вашом толиком добротом, тим више што сте се заузели за једног незахвалника, јер ја

не могу примити ту мплост коју сте ми израдили, =- Не можеш примити викну изненађено директор, човече 2 узроци што те спречавају од науке:

Мирча је био у највећој неприлици, па једва промуца:

—- Ја бих био сасвим задовољан да добијем

за што млади какви су то

ма и најмању штацију учитељску — јер — видите господине –— ја пмам и родитеље који — — —

— То није никакав разлог. Твоји родитељи, и ако су спромашни, пмају свој занат који их поштено храни, а отац ти је још доста млад и крепак човек, а и сам је био врло сретан кад сам му саопштио да си изабрат за питомца. Ту мора бити други какав узрок који те задржава да не пођеш оним путем на ком те очекује срећа. Говори момче, хоћу да знам тај узрок;

Мирча поцрвени до ушију, видело се да се бори и не одговори ништа, А директор нестрпљиво рече:

— Е момче, ако ћемо ћутати, не ћемо далекодоћи, а ја хоћу да знам — за тим га погледа па наједанпут га запита;

— Ада ниси заљубљен Мирча >

Мирчу ударише те речи као гром из ведра неба, бледио је и'црвенио, да је могао пропао би у земљу, а директор пошто је мислио да је погодио прави узрок, насмеши се па рече:

— Но, што си се тако убезекнуо, није ни то баш тако велико зло. Само ми реци, која је то што јете тако занела, и је ли достојна тебе»

Мирча једва промуца.

— О господине, то је најчеститија коју сам икада познавао.

— Лепо младићу, лепо, али сад ми реци и чија је 2

= Па то је лепа Мара буњевка, тор га погледа изненађено, па викну:

— Момче! Шта ти пада на ум, да узме девојку од простих родитеља, која пиљари на пијаци, па још из друге вере. Зар не знаш какве тешкоће праве њихови попови —

девојка

Дирек-

— Ја све то знам, али шта могу да: чиним 2

покушавао сам толико пута да не мислим на

њу, али све бадава.

— Па — волели и она тебе» — Не знам! = Не знаш! — Па чему се надаш „ако те

она пе воли2г — Мпрча уздахну тешко па рече:

— Онда.не знам шта ће са мном бити.

— Ти си лудо момче, волети девојку, а не знаш да ли и она тебе воли, а њој за љубав одричеш се своје сјајне будућности; какав си ти вајни момак да је не смеш запптати,

— Кад је тако строга. —

= Строга јесте, али са насртљивцима а према онима, који поштено мисле, уверен сам, да би те саслушала, па илп би ти рекла да те воли, или не, тек би био на чисто, Могао би се. одати својој науци, а девојку заборавити.

— О то не бих могао. Мислим да без ње не бих могао живети.

Директор стаде нервозно ходати по соби, за тим стаде на једанпут пред Мирчу па рече:

— Чуј ме Мирча, да те не познајем. као. озбиљног младића, узео бих ту твоју љубав олако. И рекао бих ти: оканп се ћорава посла, а гледај своју будућност алп као што си у свему сталан држим, да сп и у љубави такав, па се бојим — мало застаде, па после мале почивке настави:

— Хоћеш да је ја запптам би л' пошла за тебе > ј

— О господине, повика Мирча чисто ван себе од радости, — како сте добри!