Женски свет

Стр. 208.

— Добро, запитаћу је, али под једним условом: ако се њоме и ожениш, да ипак наставиш своје науке. А како ћете животарити, то ће бити ваша брига. Ма да — право да ти кажем; волео би прво да сврштш своје науке, па онда да се жениш, Ако би те она дотле чекала до. бро, а ако не, дотле би се пи ти мало расхладио, па би се могао оженити као већ професор девојком, која би имала и мираза, па и из боље породице, —

—- А шта би ми све то требало кад би са сваком другом и умро од туге.

Директор је и сам помислио да бп тако и било, пошто је слабуњав, а и врло осетљив, увидео је, да нема другог излаза, но да сам запита девојку, хоће л' да пође за Мирчу.

Родитељи лепе Маре, као што беху велики католици мало се опираху, п ако су сматрали за велику част, да је сам директор дошао да им ћерку запроси за Мирчу. Али кад су за. питали Мару, која им одговори да и она воли Мирчу, морали су и родитељи попустити, Још им је нешто католички поп правио сметње, и, девојку одговарао да не полази за Србина, да ће учинити велики грех ако одпадне од католичке цркве, једине вере која спасава и т,д. Али Мара се не даде поколебати и најпосле тешком муком венчаше се сретни младенци, Мара је навршила осамнајст година, а он двадесет па пошто му груди нису биле довољно раз вијене за војника, био је ослобођен и од војничке дужности. Међу тим приспело је п школско време, а сретни Мирча оде са својом младом женом да продужи науке.

Тешко

био несретан, Или би можда

су живели, радили су неуморно обоје. Она је радила за наручбине ручне радове, а он је давао кондиције, а благодјејање које је Мирча уживао, било је тако јадно да ни за њега самог не би било довољно. Па као што је био слабуњав, а притом врло частољубив, поред напрезања да што више заслужи да бп живети п

могли неуморног учења само да не заостане иза својих колега, црпео је и сувише своју снагу. Често су провели дан о сухом хлебу, али их је љубав храбрила да не клону духом. Последње време кад је свршавао науке, п својој се мети приближавао, оронуо је већ са свим са здрављем, И кад је и последње испите сјајно положио, клонуо је сасвим, и затворио своје уморне очи за навек, То је био голем удар за

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 9.

несретну Мару, изгубила је свога доброг мужа, и остаде пука сиротица,

Мирчу су ожалили п професори и другови али за јадну удовицу слабо се ко бринуо.

ж

» ж

Мара је дошла кући својим родитељима, али за њу није било више оно време кад је могла с њима заједно пиљарити, Мирча да је живео постао би професор, па зар би могла сад као његова удовица да седи на пијаци и да продаје зеље Не, она сад на други поштен начин заслужи свој хлеб насушни, Одма се обратила госпођама да јој даду рада, и они јој радо притекоше у помоћ. Па п ако је изра. ђивала најфиније везове, био је то ппак горак

мора гледати да

хлеб поред ког је врло бедно живела, јер се тај труд није довољно наплаћивао.

Сад као млада и лепа жена, имала је још више понуда од разне господе, али их она још поноситије све одби. А и жалост за Мпрчом, била је тако велика да се сасвим повукла од света, п само је излазила кад је носила довршене радове својим муштеријама.

Њета је срећа трајала врло кратко, три године је проживела са Мирчом, п ако у сиротињи, али их је љубав и нада храбрила на бољи живот. Сад гледа пред собом грдну празнину п неизвесну будућност.

Од то доба протекоше две године. Башу то време заратила се Србија са Турском. Опомињала се живо како се њен Мирча интересовао за све што би се догађало у Србији, Па како је једне вечери једнако на њега мислила, у тим мислима је и заспала, и у сну јој се појави Мирча, како јој прилази и светује говорећи јој: »Иди, и негуј рањенике, а Бог ћете за то добро дело наградити, тамо те срећа очекује.« Кад се пробудила, мислила је о том сну, и најпосле у њој се појави жеља да оде и да испуни ту жељу мужевљу. Али како, и на кога да се обрати, ко би: је могао упутити; А некако се п устручавала да повери коме ту своју жељу. Својим родитељима није смела о томе ни споменути. Па размишљајући прође п летоп настаде већ и дубока јесен, и она поче већи очајавати да ће се и рат свришти, а неће моћи испунити жељу свога мртвог мужа.

Једног дана, мајка јој дође с пијаце кући сва прозебла од јесење кише, те добије јаку грозницу, Мара се поплаши те одмах позове