Женски свет

(ето 200:

Осим овога, ево шта пише Гиљфердинг о њезину дјелу:

»Не очекивајте, можебити, од Љетописа Стаке Скендерове пуне, фактичне тачности; али ћете зато наћи у њој вјеран одраз тога, у каквом су виду догађаји, који се десише у Босни, остали у памети самих становника. Почетак Љетописа написала је списатељка по причању њезиних старијих сродника и познаника ; пошљедњи догађаји описани су по њезиним успоменама. У Љетопису ћете наћи епски карактер, својствен средини, у којој списатељка живи. Чим она пређе од

ЖЕНСКИ СВЕТ

"о У“

Бр. 9.

описивања какве било епохе правопричи о догађајима, епска пјесма бесвјесно јој се излива испод пера....“

Срамота је, да више ништа не знамо о Стаки Скендеровој, осим овога, што нам је један Рус о њој написао. Али доста је и ово, да се види каква је то жена била и како је предано служила свом народу. Прије педесет година у овим земљама написати једно дјело, прије педесет година старати се о оснивању једне српске женске школе !..,,. Та имамо ли и данас једну, која је претекла !....

| »Н арод.“

—- Ал ЕВЕ За ал—— али

ЈЕДИНИ ГОСТ.

Никог давно, да на моји Куцне врати«;

Никог давно, да код мене Мало сврати.

У беди сам па ни једног Немам госта;

А у срећи док сам био Беше доста.

Гор. Милановац.

Само један, гост једини

У сред јада Што ме није оставио, = То је наша:

Па и тај ми није искрен Кад ми дође, Јер ме вара, да ми живот Брже прође. Влада М. Луњевица.

ЗА И

Игра као васпитно средство.

Свако занимање има свој васпштни утецај на мало дете. Зато и узимамо разноврена занимања да дете са сваке сгране васпитамо, јер чим једну страну и сувише узимамо, то другу већ пренебрегавамо, или узимамо нешто што је мање добро на штету доброга, то не можемо рећи, да је васпитање потпуно. Кад помотримо равна занимања, која употребљавамо код васпптања, видећемо, да има највише пробптачности пгра и да она највише вреди. Јер игра је већ с дететом рођена и зато слободно можемо рећи, да пгра са сваке стране има развијајући утецај како са пепхолошког, тако п са педагошког: гледишта.

-„Аљо пеаматрамо пгру повеснички са-

свим до старог века, можемо наћи постанак њен. У Шпарти су приређивали велике витешке игре, у којима су и деца суделовала, с овпм су родитељи хтели да у деци побуде слободу, тело да извеџба, очеличи а и душевно развије, те су, као што знамо и постигли. Доцније пак посматрајући повесницу мађарског народа, више пута ћемо се наћи с играма, што су мађарски младићи при васпитању употребљавали, 'Таке су „витешке игре“ биле приређиване за време краљева: Роберта Карла и Великог Лауша.

Пеихолошки при васппитавању игра -

упливитше на познавање, осећај и вољу. На познавање упливишемо кад значај речи и предмета проширимо, што нам

Па