Женски свет

Стр. 16.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 1.

страховање и стрепња. Хтедох ти пшасати, али ми се није никако дало, рам да се успљавам, када тп ово пишем. Ниси ли болнаг Ово је једина мпсао, која ми ум занима, откада те при поласку видех на прозору. Када сп се слаба и не моћна срушила на канабе и када ме погледа очима пуним душевне патње и борбе, учинп ми се, као да мп се цео мој рај, моје небо срушило, п осећао сам се скрушен до дна душе. Обузе ме страспа жеља да паднем па колена, али ми ти рече, да одлазим и ја одох! Кад бих те

изгубио, да ли би ме и сам Бог могао

утешити 2

Новембар ... Постао сам сам себи вагонетан са своје страсностп. Моја је погрешка, да не умем повући гранпцу изгмеђу појевије п фактичпог живота, но пуштам, да се оне слију. Како сам навикао да у појевијп одрешим крпла својој машти, чиним то кад што п у жпвоту те се дешава, да та сила у тренутцима само ваборава поруши најлепше творевине своје. _У опште сам рђав економ, те не умем ни са душевним силама својима да економишем; недостаје ми билансија, мере и реда. Ја сам меланхолик. Компас моје душе нагиње увек патњама живота.

1887. фебруар. Зар су све моје чежње, сви моји осећаји с тобом скопчанпг Ти слатка, ти пеодољива бајна слико! Зар не могу побећи од тебер Цео свет ми је само оквпр твоје миле слике, п кад би те слике нестало, оквопр би осгао пуст и праван, без пкакве вредности ва мено. Данас се пробудих са страсном жељом ва тобом, о Софија!

Јути 1. Ничија те рука у није тако увредила као моја То више препплачпти, 'Гако те силио љубим, да ме и у срећи и у зфекгу доведиш 20 крајности, Свака = + мога срца је у твојој власти; лаким додиром твоје меке руке можеш измамити из њега тихо ша путање пли најдивљп оркан. Ја ти се клањам, како се ипкаквом створу живом поклонити не бих могао, али сам п беса обапран према теби у стварима, у којпма сам према сваком другом пуп такта и обзпра. Моја љубав нема другог закон

животу се неда

и данас мо-.

но онај што га сама себи ствара пи про, писује.

Јуни 12. Ноћав сам дуго седио у башти п мпблпо на те. Данас бсху нешто нерасположенп в намп. Не чпни ништа. Наша је срећа невредима п непрпступачна свакој спли земаљској. Кад би нам додпр и могли огранпчити, осећаје наше пне могу. Опасну игру заподева оној, којп би се усудио помутати пли препречити један одношај, који су досада сви трпели, и шта воше потпомагали. Сигурно је, да би се тада у срцима нашима пробу дио пркос, према коме би сваки нападај пасти морао. Ми се узајамно љубимо а у љубави је увек било много јунаштва. 'Твој муж жели да отпутујем Учинићу му ту љубав. Има право. И ако је уверен, да извесне границе ве ћемо прекорачити, ипак га вређа, што ја тебе и ти мене више цениш но њега. Он је добар човек, васлужује да му угађамо, али нека нам ни он не завиди на срећи нашој.

Јули 20. Данашње вече је прошло у музицирању. Свпрала се моја омпљена Шу. бертова фантазија и неколико мојих песама лепо комполованих за песму с пратњом. Био сам јако тронут, а и сада сам још. Сваки глас, сваки звук ми се чинпо као оптужба, као пребацивање, што те оставих. Четири недеље су већ, огкако сам удаљен од тебе; то је двапајсти део го-

дине, а ко зна, којп део живота нашег2 Заједпо ћем) умрети, је ли драга 2 Не верујем, да би после твоје

смрти и једпа кап моје крвп могла бити толико неверпа, да пастави свој тд, по би одмах одрекла повлушпост. А не би ни ти дуго живпла, кад бих ја умро. Ната љубав пије само осећај, она је и воља и потреба ва нас. Од свега је

више и јале оно, што пас спаја. Невпам му правог имена. Душе се наше допупуњују. Једпа бев друге зебе п дрхће,

једна без друге пе може живети. Август 7. Путећи ти пишем овај поздраг. Пепео моје цпгаре постаје после сваког цуга све дужп, тако расте п пепео мојз дуте при сваком. уздисају. Жалоспа је то слика, цагара, која пестаје. Пепео не спада, остаје у оној форми