Женски свет

Бране

ЖЕСКИ СВЕТ

бпраша

каква је бола пре но што је пагорела. Много што шта, што ми сматрамо за утеху, није ништа друго но овакав пепео. Ох жено! Могао бих се ваплакатп, кад помислим, да ћу и ја постати пепе: лом, без да сам те сасвим загрлио и једанпут... Октобар 9. Завршстак данашњега дана ме узнемпрује. Када сам крај тебе седио, рекла ви мп, да ми је лице фалично, као у мачке. Надам се, да си ми то послед. њи пут рекла, јер у таким стварима пе знам за шалу. Ни пред ким се па свету не умем претварати, а ти спимени више, а да бих те могао обмањивати. Место ови опорих речи био бих ти вапгсао нсжније и слађе, да си ме ма само једанпут топлије погледала. Јако ми је непријатно, кад према теби морам бранити свој карактер. Не понижавај ме ни у шали, То је увреда; ма како мала била рана, пође крв на њу, а ако рана постане дубља, нећеш ју ни ти моћи извидати.

1828. јануар 28. Све моје срчаности, мога поноса, кад се пробуди у мени страх, да ме можда већ мање волиш.... Кад би другог волела, моје би песме смрвиле у твојим очима свога веселника. Ти не би могла некажњено покушати такав атентат против највеће љубави, каква је икада жени у део пала. Алп ако будеш љубавна, као што сп последњи пут била, нећеш се покајати. Разгледај своје многобројне шознанике, имали кога, ко би се могао такмачити самном у стварима срца 2 Три године су како ми срце пламти ва тобом, али нећеш наћи ни мрвице пепела иза тога пламена, јер не сагорева, материју, но душу моју. Софија! Не за. борављај, шта имаш у властп својој, буди јака, а љубав нека ти је увек св жа!

Октобар 26. Када смо последњи пут на бедемпма шетали, и када си мп причала о прошлим данима твојих жеља, сневеселио

сам се. Јеси ли савладала своју жудњу 2 Или је она сустала на путу, на коме не мо гаше отићи својој мети 2 Јесам ли изгубио што у твојим очима и не сматраш ме више за онаквог као прег Овака ме питања често муче побузимају тамом душу моју. У таким се тренутцима може десити, да ће ме један твој поглед, једна твоја реч помутотп или разјарити. „Бубав наша била је увек најлепше пристаниште мога живота. Све што миу жпвоту беше мило и драго, сакупио сам у ту светињу у тај храм, али кад бих опазио, да је само једно окно на њем разбијено, срушио бих немилице целу зграду...

1542. Фебруар 12. Ако моја љубав према теби умире, као што мислити, онда и ја сам умпрем... О, не сумњај! љубав живи још у моме срцу као некада, и ако осећам да је полако нестаје. И ако све вене и гине у мени, последњи изданак срца мог ипак ће бити твој. Ти мислаш, да се пекра угасила, јер се од пепела не види. Душа ми постаје све мирнија и тишипја али ноби и тебе са собом у са моћу своју, да будеш са мном свугде и увек.

Без датума. Иза твоје среће непрекидно се крије сумња, и код најмањег повода уништава у теби све. Држиш, да нисам способан да будем сталан. Буди уверена, да бп ме само љубав за целу вечност — могла поколебати и занети. И ако нисам тако племенита душа, за какву ме држтшш, нпсам ни толико пепоштен, да отворим најунутарњије двери срца мога за пролазне осећаје. (Само вечити осећајп могу имати власти надамном... Када је последње пасмо датирано, не може се одредити. Од писама са датумом

је последње од августа 1843. Идуће го-

дине је љубав престала : песник се оженио.