Женски свет

Стр- 18.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 1.

____еббју

МУ

0 7

БЕЛЕШКЕ

ПОД ФИА

Свечапост Женске Задруге ев. Мајке Антелине. У четвртак, 13. (26.) децембра прошле године, обавила је будимпештанска Женска Задруга св. Мајке Ангелине велику свечаност. О-

светила је темељ новом дому свог девојачког влепиталишта (интерната), који је засновала п задужбином Лазг Дунђерског, велепоседника, п

његове врле супруге, г-ђе Софије Дунђерске, прошлог лета купила и ево подигла. Г. Лаза Дупђерски изјавио је тој задрузи кад је била да му се захвали 1904. г. на првом прилогу од 100 хиљада круна, ове значајне речи: „У дугом животиу своме искусио сам собом а и другит ла је добра жена највеће благо човеково, да је равумна малим највећа срећа, дечја, —- а обоје, да је онај чврсти темељ, на којем стокојно почива опстанак и натредак куће и породице,“ У том уверењу пратио је исти родољуб рад те задруге и кад се од његове кћери и председнице те задруге, г-ђе Олге Стеве Јовановића, дворског саветника, уверио, да је за остварење те идеје потребна већа свота, он је при лањском божићном поздраву и захвали те задруге приложио, у име своје и своје верне супруге, г-ђе Софије, још 150 хиљада круна, те се из те своте набавала кућа, у сред престонице Будимпеште, преко од варошке куће, која је порушена и на ком се месту подиже сад велелепна зграда српског православног девојачког васпиталишта, којој је темељ поменутог дана на свечан начин освећен.

Тако имамо сад два закриља наше женске омладине у Загребу, главном граду краљевине Хрватске пи Славоније и Будимпешти, престоници краљевине Угарске, који штите нашу женску омладину |што се тамо учи да не сиђе спута морала не малакше у српској свести и не отуђе од своје св. православне вере. Нека је слава и хвала г, Лази Дунђерском и његовој врлој супрузи, г-ђи Софији који су од своје тековине жртвовали тако знатну своту на олтар просвете народне и нашег женског подмлатка. Живели!

Одевање спроте школске деце. Добротворна Задруга Српкиња Иовосашкиња заодела је ове зиме 24 девојчице и 23 мушка детета из срп, осн, нар. швола, а поделила им је: а) женској деци: 15 реклија, 16 сукања, 18 марама, 12 пари чарапа и 15 пари ципела; 6) мушкој деци: 21 капут, 19 чакшира, 5 капа, 13 пари чарапа и 18 пари опанака. Одело су набављале и делиле потпредседница г-ђе: Мара Плавшићка, прегледачица: Љубица Моловићка и одборница: Катица Меанџићева.

Исто је то учинила и срп. правослаана цркв, општина сомборска, делом из својих средстава, а делом из легата који су на то одре-

ђени, Улравитељ школски, г. Никола Ћ. ВукиЋевић, изговорио је деци том приликом леп говор, упутивши их, да буду целог века свог благодарни својим добротворима,

Нова Добротворна Задруга Српвнња, Госпићски лист, „Србин,“ јавља, да се у Ошочцу састала на Ваведеније прошле 197. г. Српкиње тамошње и пз околпне п решише, да оснивају Добротворну Задругу. Саставпли су правила, усвојили и послали земаљској влади на одобрење, На том скупу поставили су и привремену управу задруге и то: г-ђа Јелена Кангрга као одборкиња: г-ђе: Милева Станковић, Злата Половина, Љубица Поповић, Јулка Димовић иг ђице; Даница Мишић и Даница Узелац.

У добри час, да Бог да!

Веренп и венчани. Гђица Зорка „Јовановић, ћерка нашег пријатеља госп, Николе јЈоваповића, равнајућег учитеља из Инђије, верила се с госп. Миланом Миловановим свршеним богосло-

вом из Ст. Бечеја. Честитамо! — Г-ђица Славка Дамјановићева, ћерка нашег пријатеља и про-

фесора сомборска српске учитељичке школе г. Светозара Дамјановића, верила се с г.др.%. Пајић»м, адвокатским кандидатом из Панчева.

Прослава. Наш садруги пријатељ г. Иван Мартиновић, учитељ панчевачки и уредник дечијег листа »Споменка« прославио је у ужем кругу својих пријатеља о св, Николи пр. г. као на дан своје крсне славе 25 годишњицу свога учитељевања, јер је баш у очи св. Николе 1882. г, изабран први пут за башахидског учитеља. Г. Иван Мартиновић родио се у Вел. Кикинди, учио гимназију у Нов. Саду, а учитељску школу у Сомбору. Одликовао се свуда као добар и примеран ученик, а и као учитељ стекао је признања и уважења у Башахиду пи Панчеву, где је служио. Истакао се и на књижевном пољу, а лист + „Споменак“, што га издаје већ 15 тодина, прибавио му је угледа у ширим круговима својим садругова. Да му положај комуналпог а сад државног учитеља није пречно, зацело би. његов јавнх и књижевни рад обилатији био. Ми му желимо, да доврши свој учитељски и књижевни рад у 50. години много богатијим успехом! Свечан парастос. Просветна Задруга Српкиња у Ст Бечеју, приредила је свечан парастос у суботу 29. дец. (11. јан) 1907./1908. својим преминулим члановима,

За Привредшткове шегрте отпочеле се интересовати и наше Добротворне Задруге. Међу осталим Сомборкиње и Панчевкиње не пропуштају ни једну годину, да по једанпут у години не искупе шегрчад и не обдаре их поклоном и за-