Женски свет

Стр. 34.

Облик њено. тело, Кад се е ње открави Одело јој бело: Смежурано лице, Наборано чело, Модре јој усниде, А око јој свело; Погурен јој стас је А. издаје глас је: „Патила сам много, Зато изнемого'. Ево ми украсе · Са евих страна глени, Па ћеш еве ужасе Видети на мени... Ко еве то посади, Томе евет досади!

И кад то ћзусти, А њојзи из усти „Лопте разне боје Летнуше куд које. Мишљах: то нам деци, да играчке нуди — Питам! „Шта јег Реци! Она рече: „Буди! Обећања лепа То су лањека разна, И тад једну шчепа Она пуче: празна. Низ грло јој тада Поглед мој, гле, пада И на груди ми се Навалише бриге О врату јој висе Све неке вериге, Па кључеве грдне О појаву плаве: „Те немилосрдне у Што ли су ти еправег „То поносне Босне Украви су нови.

А мене се косне:

“

„Па то ву окови!

„Али ни бриге те Тамо ће да сване; У то веруј, дете: Пуне су хапсане А то ланце мрви!2 Ал јунак још врви,

Ту ми рука трже „Лопте разне боје: „Да не сними брже Обећање своје.

У лице јој гледну Она се демсну, То разведри ледну“ Мрачну велику њену.

Ал језа ми етраве Кроз жиле прострује, Кад јој око главе Видех пласму гуја,

ЖЕНСКИ СВЕТ

Што уместо власи Затиљак јој краси; Врх тог место еплета Од мирпеног ђула Попелда се клета Цела Ћелекула,

„Да јој кити теме Место дијадеме.

у од змијског једа Млав за млавом лије „Реци, жено, беда Каква те то бије!“

„Из Старе Србије — Те старе трпије То су ето дари, Јера тамо, боме, Тако господари Арнаутин, к томе Турци и Бугари; Свакој од нас време Ћелекулу ставља, Мевто дијадеме, Откако се справља И њој боља срећа Свакога пролећа Мач и огањ сад јој темељ кроје... Ћедекуле после ће да броје!

А те гује по плећима мојим Одевуда су — тоти добра стојимСа Праморја, Црне Горе, Босне,

вуд су оне тровале пакосне: По Орбији и братекој Хрватсксј, Славонији, Бачкој и Банату Јер евуд Срби живе у инату. Уз те ваше црне јаде старе | „Доневох вам још и црње даре: Америку, горку чемерику, Болештина п вараза доста, 5 Потаманих више нег што сета!

пећрага госпо, и памаје доста Срећа, бесте још година проста, Те за један данак бар сте краћи, Иначе би све нас могли смаћи. Маводвте, сад вас добро знам, Наесможељни већ да вас гледамо Немојте нам растерати госте: Учините, као да одогте! А. испало, које заплакало, Ни твог рода не дала нам згода!, Ал тек ова прека Што оде на врата, Ево њена сеска, Ево њезин брата Ова млада дама Не долази сама: Њу ми братац прати,,. Ал нам ваља знати „Да од ово двоје — У вудби им то је = Једно може само Да улегне амо.

Тако су то втари Наши календари Удевили веће И ту нема треће: Или... или, 5 Које вам се милиг Ил волите мому Сад у овом дому Са осмејком чедним И речима медним, Пупим обећања И'л већма приања да срца вам врела Слика момка смела, Који снагом прети „Да ће заузети Град будуће среће... Кажем: Нема треће: Момче срца чиста, Јунак од мегдана да нових нам триста Ш!есет п шест дана, Ил његова сбјка Познатог осмејка Сад бирајте ето Од два добра ова: Или Ново Лето, Ил Година Нова. Парен кашу хлади Кад ме изненади Каква лепа нада Преко сваке мере, Немам више вере, Џа ма како млада „Да се опет јави Мене не раскрави! И зато вам ето Негалантан хитам Рађе ово Лето Сада да честитам; А тешим ве тиме, Што ћу већма њиме Погодити вољу Играчица млади И њиховој нади Пружит срећу бољу.

"Зато ето велим —

„Да њих развеселим, „Да не жале на ме: : „Момче, хајд унутра! А бирају даме

Од сад па до сутра, „Док пгранка траје И нек не престаје

· Весеље вам тада

И срећа п славље, Благовлов и здравље, Локле год узвлада Овај гост наш млади; Нек не изненади, Нек не изневери