Женски свет

Бр. 2. ЖЕНСКИ ВВЕТ

гребачком као и пештанском интернату други Лаза Дунђерски.

Добротворна Задруга Српкиња као и управа интерната и овим путем изриче госп. Паулини Матијевић своју најтоплију захвалност на племенитом дару њевином ! Гђа Матијевић, слиједећи рад сво га врлог супруга, — који је свему Српству познат не само као добротвор већ као и први покретач и раденик на пољу српске привреде пи напретка, — и његов родољубиви покрет ваталасао је и душу његове супруге и ми можемо рећи: Дај боже таки нам се хиљадили!

Рајево свело. (Светосавска Беседа).

Хај! што Србин још се држи крај свих зала, Пјесма га је одржала, њојзи хвала!

Ну не само пјесма већ и диван спомен — аманет св. (Јаве, помаже нам, да се држимо на висини своје свјести. Па тако ево и код нас у нашем скромном вабитном мјесту, тако рећи на међи српских парохија у овом крају, пробудила се је српска свјест, те смо ми, хвала буди нашој срп. црквеној управи, достојним начином прославили врпеку славу, св. Саве.

На дан св. Саве, 14. јануара, у вече је приредила наша срп. цркв. управа прву српску беседу. Програм је бло врло лепо

Стр. 83.

изведен на опће задовољство присутних гостију. Кад би их и више било — још би нам милије било! Ал сваки почетак је | тежак: Материјални добитак није велик, али зато је наша српска свјест ојачала и ми смо ступили напред. Бсседа је текла овим редом:

Пролог је о св. Сави одушевљено говорпо госп. Л. Пешић из Гуње.

Ученицп-це отпевале су „Ускликнимо“ врло складно и лепо.

Затим су следиле. декламације извођене ученицама: св, Сава, Гусларева смрт, од Змаја Јована Јовановића, На Врачару од „1. Лазића. Деца су слободно, разговјетно на свеопће задовољство декламовала. Позоришни комад: »Обичан човјек од Б. Нушића“ су наши вриједни дилетанти и дилетантнице, улажући велики труд, врло добро извели. Малена сам, — ту декламацију је врло лепо извела мала Десанка госп. Н. Живковића. И тако омо сви врло захваљни малој вриједној срп. цркв. управи, ва овај душевни ужитак, коју нам је пружила прва светосавска беседа.

ЏЦа кад само помислимо, мало нас је, ал ево и ми можемо нешто у корист наше народне свести учинити — е онда смо пуни наде у још бољу будућност, у још бољи заједнички рад.

—ић.

~аре

УОЧИ НОВЕ ГОДИНЕ 1908.

(Председников тоздрав ове Године на, сбвлу Српске Читаонице у Новом Саду)

Госвподо и даме, Прим" те молбу моју,

По етепепицама У поноћи сама

Те би баш поднело За весело село;

_Па екренте и на-ме Мало пажњу своју:

Кроз прошлости кутка

Пукотину' само Овога тренутка Тајне да гледамо! Проширит се ово

Наше село још ће —

Овај час нам дово Ево нове гошће: Баш сад ево к нама

Дође једна дама. Радозналост вевља Још и мене мори, А душа од жеља Сва ми ево гори: Ко ће бити самог Да је сагледамо, Да је саслушамо Да како дознамо!

На њојзи је бело Од енега одело,

Ал лице јој тама, Нека елутња мори Зато нека сама О себи нам збори! —, Нисам гошћа ја вам, Да се с вама гостим... Ла се задржавам Дођох, да е' опростим. А сад, ко сам, знајте Ево па читајте!

Где, сад узе прави