Женски свет

"У

ЖЕНСКИ СВЕТ

бтр: 27.

ИЗ - МАЈЧИНИХ СУЗА,

+ На брдашце дођох Гледам тамо, амо, Што тражимо срце То ми само знамо. •

Тамо, тамо је ли» Тамо су се скрили, За оним брдашцем Наши драги, мили,

Тамо, тамо гђе се Вјечни санак снива, Тамо они снију

Хладни гроб их скриво.

Па кад ништ не могу, Са брдашца мога

Ја -им шаљем уздах Срца рањенога.

Уздах зраком дршће [1 тамо одлеће:

»Из мајчина срца Нестати вас неће!«

6 а Ш | зар је збиља тако било: Ах, та ја сам само снила Да у неком перивоју У некој сам башчи била.

Дивна башча, башча рајска А ја шећем по том рају Па се дивим тој красоти Том цвијећу, томе сјају.

Блиста сјајак као кристал Па заноси моје очи,

Па ми некуд поглед води, А нога ми сама крочи.

да тим сјајем бисер росе Крочила сам, па сам стала Крај четири пвијетка мала, На којем је роса сјала...

Па се дивим томе сјају -

Карловац Горњи.

сре е>е>

Нагледат се дост не мого, Што ли боже на том цвијећу Има росе тако много>

(0, па зашто ово цвијеће Тако воли срце моје; Ваљда зато, јер најљешпе Њега ресе росне боје.

Ја на чисто бит не могох Откуд ово цвијеће мило Од свег другог највише се У мом срцу засадило>

Замириса цвијеће мило, Затрепета роса бистра, Одговор је био мени

· Мога ока суза чиста.

Суза моја помјеша се

Са росицом цвијећа тога Затрепташе а са цвијећа Мирис пусти гласа свога:

»Ми смо цвијеће с твога српа, По нас рука судбе узе, А роспца, што нас реси. То су мајко твоје сузе“.

ИЕ. Више пута на час само Заборавим јаде своје. Туга, жалост, уздисаји На час само мирни стоје.

И тај часак брзо прође, Пожури ме туга моја: »Не оклевај, већ се сјети,

Ђе је она радост твоја!“

Често у час заборава

Не знам јел то кад и било. Или се то радовање

Мени тужној само снило.

Али туга, што ми српу

Нове боли вјечно спрема, Свједочи ми, да су били, А сад више да их неџа.

Софија Пиљуга-Иванчевић.