Женски свет

Стр. 88.

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр •

СУЗА МИЛОСРЂА,

ПОСВЕЋЕНО ГЂИ ЈЕЛИСАВЕТИ БОРОТА ПРЕДСЕДНИЦИ „ДОРБР. ЗАДР, СРП. У ЗАГРЕБУ“

Са висине неба плавог,

Из рајскије својих двора,

Кад год анђео милосрђа Погле'о би одозгора,

И спазио тешке муке,

У које је свјет запао —

Срце би га заболило

Он би горко заплакао.

И Господ га плакат виђе,

Па му рече једном благо:

Док анђели други поју,

Ти ми плачеш, чедо драго, Реци зашто А анђео милосрђа Приђе тихо божјој руци:

„О, Господе опрости ми!

"Ал на тешкој ја сам муци. Ти ми даде срце ово. —

Па кад поглед бацим доли; Плакат морам, — јер ме страшно Срце ово боли, боли.

Људи доље са животом

Муче муке свакојаке.

Доклен овђе ми у рају Уживамо сласти сваке“. —

Осмјехну се творац свјета Па му рече: чедо мило,

Да је земља рају равна Тад ни раја не би било. Шта је патња земље» Ништаг Један тренут само траје. Са животом она с' роди, Са животом и нестаје. И ко дјелом за живота Посред муке, патње, ваја, Иде путем божје правде; Тога чека вјечност раја. Ал ја нећу да ти кратим, Ја прозирем жеље твоје, Тебе срце вуче доље, —

Е, па сиђи, чедо, моје..,

И анђео сав радостан Полетио земљи доли

Да с' љубави срца свога Свуда лијечи људске боли. Брзо сиђе, ал тек што је

Он на земљу ногом стао; Анђеоско | рухо чисто Земљи каљ му опрљао

И анђео плакат стаде, Плакао је болно, тијо, Плакао је дуго, дуго,

И нико га не спазио.

И ко спази иде даље

Нит с' осврће нит застаје Сам јадује па још зашто Да за туђа пита ваје. Само једна добра жена Мила ока, блага лика,

Куд год стиже милост носи, Анђеоска права слика.

Чим анђелске сузе спази Брзим ходом приђе ближе И с љубави материнском На крило га своје диже. »Зашто плачеш, чедо, мило, Какова те туга мори2

Могу ли ти што помоћи2 Хоћу радо, само збори«. Анђео ју и не гледећ

Каза рухо упрљано

И тек што би оком трено Већ одјело све опрано. —

Опраше га чисте сузе

Из очију добре жене. —

А из душе њене чу се:

Глас Господа; Ево, мене!

Ево мене ту и свуда

Ко што видиш чедо моје;

Господ никад не оставља

У невољи дјеце своје.

Ко на небу тако | исто

И на земљи моје мјесто

И у свакој доброј души

Мој је престо. —

Ти се врати дому своме

Да не прљаш рухо своје!

А на земљи свуд нек 'ваке

Сузе врше дјело твоје!... Милица.

~