Женски свет

Видекемо, како нам велика опасност прети туђом конкуренцијом на економском и привредном пољу. Земље, које су нам стекли дедови, прелазе у туђе руке, па тако и занати и трговина, а код наших су старих цветали. Ратарски је сталеж код нас у огромној већини: он је бројно већи од свих других сталежа укупно. Он је језгра нашега бића а језик је душа, којом народ, као народ дише. Кад нас каква невоља и недаћа прво призивамо Бога и мајку, али која је то она бесмртна мајка, она хранитељка човечанства, у чијем крилу и вечни санак боравимо? То је наша мајка земља А шта је ратар без матере земље, без те хранитељке ? Земља је најсигурнији капитал: њој не може нахудити ни ватра ни вода, ни рат ни куга, па ни непогоде времена. Ако једна година омахне, прихватиће друга, и што више знања и труда у њу улажемо, више ће нам користи доносити. Јер све, што човек има, створило је 'знање и рад. А шта су занатлије и трговци, који своју струку нису испекли и који не корачају упоредо с духом времена? Данас се не води борба за опстанак на бојном пољу, већ на културном. Не води се у пристаништу појединих народа, већ на пучини културе. И ко нема компаса и није наоружан знањем, изгубљен је. Наука, земљорадња, занати, трговина: то су снаге које подижу народ, а не данагањи, тобоже школовани људи, који обично не бирају средства за своје себичне интересе, јер су без карактера. Наши стари ни из далека нису имали тога знања и светског образовања као ми. Али су имали морала, који су мајчиним млеком усисали; имали су челиккарактере у велику броју, а то је један од најглавнијих узрока, што се наш народ код толике беде и невоље вековима одржао. Учини само једно велико и сјајно дело, па си славан човек, али карактер мора, као и добро срце, делати целога живота. Велики карактери су ређи, него велики људи а најређи су они, који су и једно и друго. Лорд Аберден рекао је, да снага енглескога народа долази

отуда, што су Еоглези одважни и што имају самопоуздања и предузетна духа. као што је то и код великих обешењака, само што су те особине енглеског народа оплемењене домаћим васпитањем и васпитањем карактера. Па зар није и код наших старих било тако? Карактер је највећи мултипликатор људског друштва, а друштвена образованост без карактера готова је пропаст! Још бих. много што-шта могла наводити, што штетно утиче на наш народни живот, али то би одвело далеко; нека сваки сам о томе размишља и сам собом зло поправља; то ће бити најбољи лек. У снопу је прут јачи; што не зна један, зна други; што не може један, може други; куда не доспе један, доспе други и т. д. Ето у Toi узајамној допуни и подели рада лежи снага за културни напредак свакога народа. Турска сила рушила је српске цркве и градове, она је разорила и српско царство, али српску колебу није могла, јер та колеба, та кућа није стајала на земљи, него на српској жени. У тој колеби је света црква и све, што је Србину мило и драго, нашло уточишта. Српске су жене пред иконом палиле кандило, а то су биле оне светиљке, које су кроз бурне ноћи народног живота светлиле и народу казивале пут, који води злаћеној слободи! Српска жена, српска црква и српска песма били су извори, из којих су народни борци црпли снагу. А захвално потомство подигло је тим узор-борцима и узор-женама сноменик п лепши и трајнији од гранитног камена. Вечно живи само оно, што у срцу народа и човечанства не угине. Лепо је, што се ми можемо нашим претцима поносити, али ће још лепше бити, ако и ми њима будемо на част служили! дакле, српска омладино, наша надо, наша узданицо! Допринеси, да се остваре наши народни идеали, радом и тптедњом, љубављу и слогом, па ће се нови дух спојити са старим и удвојеној снази духова силом воље и стари ће се поклонити век! Амин!

160

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 7. и 8