Женски свет

ЈАВНА ЗАХВАЛА.

Јавна захвала.

Овај лепи обичај би са свим могао потиснути послужење вином и ракијом, који се данас употребљује у многим српским крајевима. Како сам ја на послужење са слатком научен у Србији, мени је сада врло необично, када посетим у неким крајевима нашег народа кућу каквог уваженог свештеника, лекара, професора или трговца, па ми изнесу пре подне ракију, или после подне вино. Често и сами укућани не пију то пиће у својој кући, но та пића држе у кући само за то, ако им ко у посету дофе, да га могу послужити. Мефутим нема лепшег послужења од слатког и чаше добре, хладне воде, нарочито лети! Сви наши Срби из разних крајева, када нама у посету дофу, не могу да се нахвале нашег слатког. Па не само наши Срби, но и силни странци којп послом долазе у посету еашим вифеним људима, описују у својим извештајима и то, како су при посети били послужени изврсним слатком и чашом воде и како им се тај народни обичај врло допада. За то би добро било, да све честите домаћице у целом Српству, тај лепи обичај у своју кућу унесу. Тим обичајем још ће боље обележити своју кућу, као праву српску а што је исто тако важно из својих кућа ће моћи за навек избацити послуживање ракијом, које је скроз нездраво и које васпитно врло рфаво утпче на децу у кући. Мала је незгода у томе, што наше младе домаћице у осталим крајевима српским не знају справити тако слатко као што се овде справља, јер и ту се тражи нарочите пажње и вештине. Но за то би било лако. Наше женске задруге радо би се свакој одазвале, која би хтела то да научи. А када у једном месту зна само једна или две домаћице, лако би било осталима од ње то за неколико дана научити. Нарочито би требало тако послу жење давати о школским славама и празницима, те би се из школе то послужење брзо увело и у све српске домове, у све крајеве наше. Ово су све ситне ствари - рећи ће

неко. Нека су и ситне. Али скуп свију тих ситних ствари чини ипак доста. На те ситне ствари треба баш пазити, да нам и оне доносе увек знатних користи, и све треба из нагпих обичаја избацивати, што би нам здрављу шкодило. Како би лепо, како би корисно, како би васпитно утицало на нашу децу у кући, када би се из свију наших српских домова избацила за послуживање ракија, а увео лепи обича] кашика доброг слатка и чаша чисте, бистре и свеже воде!

„Здравље"

Др. Р. Ј. Вукадиновић.

Београд

Просветна Задруга Српкиња у Ст. Бечеју приложила је у позоришну благајну као видан спомен у знак великог поштовања спрам напрасно преминуле дугогодишње и многозаслужне председнице гђе ЕмИЛИЈе ЈоцићКС, своту од 100 круна и то решењем одборске седнице од 22. септембра (6. октобра) под бр. 49./1912. Управа Српског Народног Позоришта бележи најдубљом захвалношћу ову племениту и родољубиву жртву, која је заиста у духу покојнице „оне у доброчинству неуморне и незаборављене душеУ

Жарко Савић управитељ Српског Народног Позоришта.

Гђа Вукосава Гођевац из Београда и Мила Трифунац из Хатвана уписале су своју милу мајку Софију Михановић рођ. Купусаровић као члана „Добротвора“ српског забавишта вел. бечкеречке добротворне задруге Српкиња и положили су фонду задруге Српкиња 200 круна. Задруга им овим изриче најтоплију благодарност, и урезује име „Софија Михановић рођ. Купусаровић“ као добротвора у спомен плочу. Вел. Бечкерек 2. октобра 1912. Сава Клее Марија Купусаровић тајник. председница.

238

&ЕНСКИ ČBif ћр. 10,