Женски свет

Одговори уредништва.

РАЗНО.

Један леп обичај.

социјална живота. Стога га ваља потпомоћи претплатом и читањем. Књижарско-издавачки завод „Напредак“ у Земуну издао је као прво дето српских класичних писаца: ДбЛЗ Ђурб ЈаКШИћа, која су изишла у четир књиге. I. књига: песме; 1!. драме, II!. и IV. приповетке, одломци, тумач и поговор. Цена комплету у оригиналном платненом повезу: К 15; у платненом повезу са златорезом: К 18; у финој, целој кожи - веома елегантно са златорезом: К 24. Као друго издање штампају се и до краја септембра о. г. биће готова ДбЛЗ J1336 К. ЛЗзаревића. Сви радови Лазареви Кеви изићи ће у једној књизи и први пут потпуно све као предговор, приповетке, одломци и додатак. Цена је целом делу Лазаревићевом за претплатнике, који пошљу новац до 30. септембра по ст. (14. октобра по нов.) К 3‘60, а после тог К 5. Ко до 30. септембра (13.) октобра о. г. пошље К 1670, добиће сва дела и Лазаревићева и Јакшићева, а после тога рока, коштају оба дела: К 18. Повереницима и задругарима Српске Књижевне Задруге се јавља, да ie Задруга прештампала другу свеску романа: РЗТ И МИр у 300 примерака и продаје све четири свеске за 12 круна или динара. Моле се они, који су тражили тај роман, да га изишту, сад ће га добити. У исто време извештавају се повереници, да је од сада цена XVI. колу 10 круна (дцнара) и да га има још врло мало.

Алекса Вуковар. Вежбајте се више у српском језику и подајте песми мисли, а не описујте само појаве.

У целој Србији, а и у многим местима Босне и Херцеговине, иостоји је дан леп српски обичај. Када коме у посету -одете, у које било доба дана, то ke вас домаћица при посети послужити слатком*) и водом. То ћете послужење до*) Кувано воће у шећеру зову у Србији обично једном речи: слатко.

бити нарочито по свима нашим маленим варошицама, а и по селима у бољим домаћинским кућама. Нарочито је тај обичај јак у нашим мањим паланкама, које имају у изобиљу добра и племенита воћа; тачо су многе домаћице прави веч.тацп у кувању слатког. Оне кувају скоро од сваког воћа слатко, које се држи врло дуго, а увек је и добро. За слатко се бира увек најбоље и најплеменитује воће и натне га вредне домаћице праве с највећом вољом. Наше је слатко у Србији тако добро, укусно и лепо по изгледу, да се без претеривања може упоредити са најбољим слаткишима на западу. Таквих добрих и укусних посластица ретко је где наћи као у нас. Уз слатко се служп увек и чаша воде. Наше домаћице и на то пазе n уживају кад уз слатко понуде п чашу бистре, хладне и добре воде за пиће. Још ако је то њихова еопствена вода, она ће с поносом рећи; „Попите чашу воде, то је вода с нашег бунара“. Мени се овај обичај допада sa то, што је он леп стари српски обичај, који смо ми, може бити, примили од других народа, али који се у Србији еасвим одомаћио. Свака, па и најсиромашнпја натла кућа по паланкама (а по већим местима) зготови за време лета по неколико стакала слатка од разног воћа и чува за своје госте и прпјатеље. Па н наше сељачке девојке воле да науче кувати слатко. У нашим школама за сељачке домаћице са највећом радошћу уче готовити слатко. Што је још добро то је, што се од слатког узима обично само по једва мала кгшичица, да би се слађе могла попити чаша воде, те је према томе то и доста јевтина понуда. Такво послужење са добрим слатком и чашом свеже воде је и здраво за свакога посетиоца те бих ја волео, да се тај лепи обичај унесе у све крајеве, где наш народ живи. По томе послужењу познали би онда одмах у свима нашим крајевима наш српски дом. Но то би још много више користи донело у оним крајевима, где се данас послужују гости пре подне ракијом и коњаком, а после подне вином.

Бр 10. ЖЕНСКИ СБЕТ

237