Женски свет
Нови звуци.
п.
Небо је ведро плаво, звездама нема броја, Пролетња ноћ мирише и тихо шуми Драва Ја на обали сневам о теби мала моја И не знам шта је лепте, или сан , или јава Далеко иреко воде чује се фрула танка То uacmup млади свира , драШну своју зове.
Видео сам сузе твоје При растанку лутко мала Чистије су биле боје Од алема и кристала. Сомбор, 1912.
VII.
Трепери песма страсна, позната тутванка Ја слушам старе звуке, ал’ мени ипак нове О како душа моја у овој ноћи блатој Љубављу новом дише , mouu се од милине. Из мош топлог срца поздрави лете драгој, Ко нежни звуци фруле , ко песма из даљине.
О, престани с туговањем, Нестаће их као дима , Брисаћу их миловањем, Сушићу их пољуицима.
Дим. П. Стојшић .
Дописи.
Ада. Српска женска добротворна задруга ађанска као сваке године и ове је на дан св. Петке одржала после св. литургије парастос својим умрлим чланицама; а после подне своју редовну скупштинску седницу, на којој је председавала оснивачица и доживотна председница задруге многоуважена г-ђа Катарина Ј. Поповића. У седници је између осталог једногласно решено: да се на лечење наше браће србијанских и црногорских ратника, који су у боју с Турцима за одбрану своје тешко измучене браће рањени поклони 400 К. На изјаву г-ђе председнице да је врлоуважена потпредседница задруге г-ђа Рахила удова Р. Ковачевића у спомен свога скоро умрлог мужа поклонила задрузи 100 К чланице су потрешене жалошћу и дарежљивошћу своје старешице устајањем и узвицима ~Боже подари покојнику царство небесно а ожалошћеној породици утеху и здравље“ захвалила се на учињевом поклону. Оваким примерима милосрђа и дареж љивости чланица може ова мала задруга за пример служити својим другарицама.
Гор Карловац. (Једно илеменито дело Cpnкиња). Имајући неки дан поела у Руми нисам могао пропуетити прилику, а да не обиђем свог етарог и доброг пријатеља ЈБ. Бикара. И покрај свег посла што сам имао у Руми за кратко време да свршим, ипак кренух његовој кући. Ни надао се нисам каква ће ми се лепа слика тамо указати. Знао сам, да мој ЈБуба, сем своје супруге никог више у кући нема. - Али како се изненадих кад ступих на врата и угледах 14 —15 младих девојака, где седе и свака држи по један шав у руци, те кад уђох, оне ме само поздравише и наставигае даље вредно сво] посао. Супруга мога пријатеља видећи ме онако зачуђена где још стојим на једном месту и посматрам ту лепу слику, насмеши се и рече ми: Видим, да Вас изненађује, управо задивљује ова лепа слика, зато да Вам их представим. Ово су чланице девојачког кола, које већ ввше од 8 дана швју код мене рубље за своју рањену браћу у Србији и Црној Гори, те се журе да доврше, како би што пре послале. Нисам могао оћутати а да не похвалим то племенито дело те младе установе, што заиста и заслужује. Заинтересован тим њиховим радом почех испитивати: Да ли су то оне сакупиле новац те после купиле платно или су платно скупљале. Тад ми једна чланица поче причати, како је
Бр. 11. ЖЕНСКИ СВЕТ
251