Женски свет
скупљала новац али joi румска влас-т одузела, зашзетивши јој, да се нипошто не усуђује то више чинити, јер he бити приморана предузети строжије мере против ње (заиста чудновато). Тад смо, рече даље, извадиле из наше благајне 200 К и купиле платна, а и неколицина наших госпођа приложиле су нам по комад платна, а сваки трговац, где смо куповале, давали су нам по најнижој цени и још по I—21 —2 комада поклањали. Њихова председница одведе ме у еобу и показала ми сашивено рубље, које ie било леио сложено, и туце по туце везамо тробојкама; било је неких 6 туцета кошуља, 6 туцета гаћа, тако исто чаршава, чарапа, пешкира, дуксера и 19 ком. кебета. Рекоше ми: ових 12 ћебета приложила нам је занатлијска омладина, а наше ратарке рубље и пешкире, а и трговачка омладина се лепо одазвала, доносећи нам платно да шијемо рубље. Кад се вратих из собе, био сам ганут до суза од радости и усхићења, не могох се уздржати да им не узвикнем живеле српске кћери! Док се
овако ради и осећа, мора Српетво напредовати, јеп ту и Бог помаже. Рекох им да морам изнети на јавноет то племенито дело, али ме оне све замолише, да то не чиним, јер оке, рекоше, не раде ни за какву славу, већ из чистог родољубља. Нарочито ме ]е њихова председница (супруга мгга пријатеља) молила, да не износвм на јавност, јер, вели, на што то? Бог милостиви све види, који свако добро зна да награди, па не ће ни наше чланице благослов његов мимовћи. Али ипак дичне Српкињице опроетите, не могох оћутати, а да не изнесем на јавност вашу родољубивост и толико заузимање за своју рањену браћу. Угледајте се и Ни остале кћери на Румкиње, оснивајте такова кола, па ћете и себи и свом народу к »ристити. А Вами, миле моје Српкињице, желим, да и даље останете тако вредне и добре, љубећи cbo] народ, па ће Вас заиста ппатити на сваком кораку благослов божји, на челу саВашом врлом председницом. Један путник.
Црногорки.
Црногорко, дична жено! У славу ти песма ова! С’ именом ти скопчана је, Судба, слава Србинова, Кад ти војно у бој nom’o, Ниси женски проплакала, Већ уз њега у редове Убојне се и ти стала. Не плаши те куршум љути, Зар се јунак њега боји ? Мач и пушка од детињства, Другари су верни твоји. Код Француза, Орлеанка Јованка је једна била, Бвч.
Код осталих народа се, Није друга прославила. Ал’ у твојој домовини, Кад наступе борбе дани, Нема жене, већ сви редом, Прави борци, опробани. Сигурна је твоја рука, Куд’ намислиш, тамо креће, И свог циља за сигурно, Промашити она неће. Црногорко, дична жено! То си била, то ћеш бити, Пред јунаштвом твојим, сестро, Морамо се поклонити. Вукоеава
Рад добротворних задруга Српкиња.
Нови Сад.
Добротворна Задруга Српкиња Новосатки ња имала је своју одбореку седницу 8. (21.) октобра о. г. под председништвом своје начелни-
це, г ђе Јулке РадовановиНке , у којој ie перовођа известио одбор, да се многогодишња и заслужна председница Просветне Задруге у Ст. Бечеју г*ђа Емилија уд. ЈоциЛ напрасно упоко-
252
ЖЕНСКН СВЕТ Бр. 11