Женски свет

не беше у рукаву од .капута златан пехар. Није дуго потрзјало и почне се зора указивати, већ и сунце на истоку искочи, те Џин савије свој простирач и отиде до баштенске капије, где су га дотле нестрпљиво чекали његови пријатељи. Џин им исприча свој.боравак у дворцу и пок же им златан пехар . . . Неколико година доцније по овом догађају и овој причи, добије Џин докторску диплому и настани се у вароши Феи Чиу. Ту је живео по имену неки Чу врло богат човек. Једног дана позове на ручак и Џина и нареди слугама, да изнесу на сто најбоље вино и у најскупоценијим бокалима. Пре него што су заповест извршили, један од послужитеља приближи се господару и нешто му шапне на ухо, што је по изгледу господара врло ожалостило. Изнесоше и поређаше на сто седам великих златних пехара, и Џин је упрепашћено приметио, да су ови пехари и по облику и повеличини исти онаки, као и онај пехар, што га је он и.знео из нечастиве куТе приликом оне одржане свадбе. Окрене се домаћину. и запита га, откуда је набавио ове пехаре?

Мој отац одговори Чу имао је у Пекингу радњу и случајно дочује, да један ондашњи златар ванредно лепе и вештачке ствари израђује. Наручи код њега осам златних пехара који су после очеве смрти мени остали, и ја их као реликвију чунам. И не могу вам исказати, чисто ме је срамота, иако је футрол у којем беху пехари, 15 година стајао забрављен и запечаћен, то се ипак један пехар на неразјашњив начин изгубио. Уопште не разумем целу ствар. Само то могу мислити, да ми је један од слугу мојих украо, и после на њему печат фалзифицирао. Може и то бити смешеђи се рече Џин да је пехар добио крила и наједанпут одлетео. Али ја знам, како се може овоме помоћи? Имам ја јкод куће један пехар сасвим налик на ове, и пошто тај пехар сам за себе нема по мене никакве вредности, послаћу вам, да их имате све на броју. Чу је захвалио на поклону. Џин отишавши кући, пошаље пријатељу своме пехар, испричавши му уједно, како је и на који начин дошао до њега. Поука : Украдене ствари, кад-тад тек дођу у руке власника њихових. Прерадии: Душан.

ГЛАСНИК.

Срби и Српкиње за рањенике. Нема валда ни једног ерпског места на овој и на оно] страни а да не помишља на своју рањену браћу у Србији и Дрној Гори. Свуда се живо заузимају Срби и Српкиње, да прилозима у новцу, заво јима, рубљем и другим понудама олакшају боле рањене браће. Дневно сз преносе или шаљу ствари и новац једној и другој странн. Још да није запреке и отегатавања од овостраних политичних власти, било би и више; но канда су од свију места, бар с ове стране, прикупиле и дале највише наше дичне Сентомашкиње. Оне су скупиле у новцу К 65.492 70 и од тога су одреу помоћ К 40'895 37, а Црној Гори: К 24.597 33. Доред тога су прикупиле 19

сандука рубља и одела па и то послали једној и другој страни. Колико то одаје да је Сентомаш родољубиво место, још више показује, да у њему влада и данас велико благостање међу Србима. Тамо је један човек само, познати родољуб и старина г, Лазар Дунђерски, приложио задрузи за ову цел К 30.000, а црквена општина: К 10.000. И Нови Сад шаље знатве прилоге у новцу и стварима. Новк Сад је у близини Београда и дневно одлазе тамо поједини људи и жене, те носе и предају лично своје прилоге Дрвеном Крсту. Отуда се не може ни знати, колико ко чини. Сама Добротворна Задруга Српкиња Новосаткиња пак примила је преко К 8000 и не-

258

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 11